Bujanovac, 4. april 2023. Dr Stefan Stošić, jedan od lekara bujanovačkog Doma zdravlja koji nije dobio specijalizaciju na nedavnom konkursu, potvrdio je navode Bujanovačkih o nezadovoljstvu u ovoj zdravstvenoj ustanovi i naglasio da smatra da je oštećen tokom bodovanja. Dr Stošić je podneo žalbu Upravnom odboru, a javnosti se obratio preko Bujanovačkih. Njegovu izjavu prenosimo u celosti:

Biti mudar, pametan ili poslušan? Gde je i šta je istina?

A moja istina je da sam jedan od dvojice lekara sa ubedljivo najdužim radnim stažom koji su aplicirali za dodelu specijalizacije, s tim sto je drugi kolega dobio (dr Sali Nuhiu, koga izuzetno poštujem).

Istina je, da nisam uspeo da dobijem specijalizaciju nakon skoro 8 godina radnog staža, što je poražavajuće za jednog lekara sa maksimalnim učinkom.

Istina je, da sam odradio oko 300 noćnih dežurstva u Hitnoj za skoro tri godine rada u istoj. I bio uvek na raspolaganju načelniku dr Dejanu Stojanoviću.

Istina je, da sam nakon dužeg insistiranja načelnika Opšte prakse, zbog deficita lekara na odeljenju prebačen iz Hitne.

Istina je, da sam radio u svakoj našoj isturenoj ambulanti.

Istina je, da nisam „nasledio“ nijednu kartoteku, već stvorio svoju koja je jedna od najvećih u Domu zdravlja.

Istina je, da sam Izabrani lekar velikom broju naših sugrađana svih nacionalnosti.

Istina je, da svakodnevno imam najveći broj pacijenata u Domu zdravlja.

Istina je, da imam preko 60.000 pregledanih pacijenata za sve ovo vreme, što je po svim lekarskim standardima daleko iznad proseka.

Istina je, da sam prvi sa načelnikom dr Adnanom Salihijem otvorio Covid ambulantu i doneo improvizovanu zaštitnu opremu istog dana iz lokalne radnje.

Istina je, da sam sve vreme radio tokom pandemije i da sam jedini koji je u jednom danu u Covid ambulanti imao vise od 100 pacijenata u najtežem periodu za grad.

Istina je, da sam na vakcinaciji radio kada je bilo najpotrebnije i imao ogroman broj vakcinisanih kada su bile najveće gužve i najveći pritisak na Dom zdravlja.

Istina je, da sa koleginicama koje su aplicirale ne želim da se upoređujem i kvarim odličnu saradnju i kolegijalni odnos zbog nečijeg mudrog poteza i kao i do sada uvek ću im biti podrška u svakom smislu, a najpre stručnom. (Jer svako ima pravo da aplicira i bori se za sebe, ali sam siguran da se nijedna ne bi bunila da sam ja taj koji je dobio specijalizaciju).

Istina je, da nikada nisam imao nijednu neprijatnu situaciju sa bilo kojim radnikom Doma zdravlja.

Istina je, da imam maksimalnu podršku kolega, radnika i svih sindikata u našem kolektivu, kao i onih u penziji i onih koji nisu više naši radnici, a radili smo zajedno. Većina njih mi je prišla, pozvala i izrazila žaljenje i razočaranje zbog ovakve odluke.

Istina je, da sam svima i u svakom trenutku dostupan kao lekar i da može slobodno da mi priđe i na ulici i u restoranu, kafiću, prodavnici, za bilo koji savet i konsultaciju, verovatno jer sam „meštanin“ i njihov komšija.

Istina je, da ovde živim sa porodicom i da mi deca ovde idu u vrtić i da zajedno delimo i rešavamo sve probleme naše sredine.

Istina je, da sam trenutno jedini mrtvozornik srpske nacionalnosti verovatno jer sam „meštanin“. (Dr Dejanu Stojanoviću je zbog bolovanja zabranjeno?)

Istina je, da maksimalno poštujem sve komšije svih nacionalnosti i imam odlične prijatelje među svima, jer sam, opet verovatno „mestanin“ ovog grada.

Istina je, da sam na najodgovornijoj neplaćenoj funkciji u gradu „Predsednik Crvenog krsta“ i redovan dobrovoljni davalac krvi, jer imam moralnu i etičku obavezu prema našoj zajednici.

Istina je, da sam na predlog i insistiranje direktorke škole postao i profesor u Srednjoj školi „Sveti Sava“.

Istina je, da sam izabrani lekar ogromnom broju članova našeg Lovačkog udruženja iz čitavog kraja. (Od Dobrosina do Jablanice).

Istina je, da se iz moje ordinacije nijedan moj komšija nije vratio, a da mu nisam pomogao maksimalno koliko je u mojoj mogućnosti, nekad i više.

Istina je, da sam zbog svega ovoga na konkursu za specijalizaciju dobio maksimalnih 15 bodova za radni doprinos od strane direktorke Doma zdravlja. Međutim, načinom na koji je ocenila ostale kandidate nisam ostvario nikakvu prednost u odnosu na druge i smatram da sam time oštećen.

Istina je, da se istom kandidatu na dva uzastopna konkursa u roku od pola godine za radni doprinos daju najpre 8 bodova, pa na drugom konkursu 15 bodova, a da stvar bude paradoksalnija, drugom kandidatu se na prvom konkursu daje 1 bod, a na drugom 15 bodova – što je neverovatno.

Istina je, da imam prosečnu ocenu na fakultetu 8.5, da sam studije završio u roku, da nisam poništio nijednu ocenu niti „pao“ na ispitu i da imam ocenu iz interne medicine 8 kod najzahtevnijeg ispitnog profesora, što vam mogu potvrditi svi oni koji su studirali medicinu u Nišu za prof. dr Marinu Deljanin Ilić (dr Dejan Sojanović i aktuelna direktorka). Moje ocene su dostupne svakom na uvid.

Istina je, da sam kao jedinac svojih roditelja imao uslove i mogućnosti da studiram i mnogo duže, ali nisam hteo da trošim njihovu „muku“ i krhko zdravlje.

Istina je, da sam podneo žalbu Upravnom odboru na savet kolega.

Istina je, da mi je na osnovu mišljenja i odluke jednog čoveka dovedena čitava karijera lekara u pitanje, jer su sve specijalizacije već podeljene za koje je Dom zdravlja dobio odobrenje. A za obećane sam izvisio….. (Nisam još uvek siguran čija je odluka, ali znam ko je sproveo). Smatram da još nije kasno da se donese ispravna i mudra odluka.

Istina je, da ako politika odlučuje o budućnosti jedne porodice u gradu gde ste među svojima, onda nam je svima budućnost pod velikim znakom pitanja, jer nas je očigledno sve manje.

A o patriotizmu možemo da pričamo kad i gde želite, jer dok sam detinjstvo provodio oko Doma zdravlja drugi nisu znali gde je Bujanovac.

Vaš lekar, rođak, prijatelj, drug, sugrađanin i komšija,

Bujanovčanin dr Stefan Stošić