Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 3. avgust 2023. Bujanovčanka Teodora Stojilković, o kojoj je naš portal više puta pisao, uspešno je završila osnovne studije u trajanju od tri godine na “Sciences Po” Univerzitetu u Francuskoj, školi koja je druga u svetu u oblasti političkih nauka i međunarodnih odnosa. Od oktobra kreće na master studije u Parizu na smeru Međunarodni razvoj, a njena specijalizacija biće globalno zdravlje, životna sredina i održivost.

Podsetimo, Teodora je kao „najbolja od najboljih“ pre tri godine dobila drugu najveću stipendiju univerziteta“Sciences Po“ u iznosu od 7.300 evra, odnosno najveću za studente koji dolaze iz zemalja van Evropske unije.

Kako taj iznos nije bio dovoljan da bi pokrio potpuno školovanje i boravak u Francuskoj, Teodori kreće da stiže podrška i pomoć žena koje su prepoznale njen trud, rad, talenat i aktivizam. Marija Ratković iz Šapca, košarkašica reprezentacije Sonja Vasić, reprezentativka u streljaštvu Zorana Arunović i teniserka Aleksandra Krunić samo su neke od žena koje su stale iza Teodore i pomogle joj da ostvari svoje snove.

-Prve dve godine sam završila u Remsu, u Francuskoj, a treću godinu na „Aarhus“ Univerzitetu u Danskoj, na departmanu političkih nauka, jer je bilo obavezno da se treća godina provede u inostranstvu – počinje priču Teodora.

Dok je boravila u Danskoj, Teodora je radila u jednoj kompaniji u Kopenhagenu, u kojoj je sarađivala na projektima u okviru međunarodnog razvoja i bavila se pitanjima „kako se može pomoći državama da se razviju održivo“, odakle i kreće njeno interesovanje za održivost, životnu sredinu i klimatske promene.

To koliko je ova mlada Bujanovčanka dobra u tome što radi govori i čijenica da ju je šef kompanije, u kojoj je obavljala staž, zadržao da za njih radi kao mlađa analitičarka do kraja semestra.

Pitali smo je koja je razlika između Bujanovčana i Danaca kada je reč o životnoj sredini i odnosu prema istoj, na šta Teodora odgovara:

-Ljudi u Bujanovcu ne veruju u klimatske promene, građanska nesvesnost je opšteprisutna, a i institucije moraju da sarađuju sa stručnjacima i sa naučnicima u toj oblasti kako bi adekvatno radile.

Danska je, po njenim rečima, druga dimenzija.

-Skandinavski sistem zaista funkcioniše, on je zasnovan na poverenju da ćemo svi raditi za dobrobit zjednice i u tom smislu je u odnosu na Srbiju kao druga dimenzija – naglašava Todora.

Kada je reč o ekologiji i životnoj sredini, kako kaže, to je nešto što se deci u Danskoj od malena usađuje i svima je potpuno normalno da kada bacaju đubre sortiraju plastiku, staklo, metal, a imaju i posebne kontejnere za prirodne ostatke hrane.

-To je kod njih prosto postala norma ponašanja, nezamislivo je videti smeće u centru grada – dodaje Teodora.

Još jedan kulturni šok koji je doživela odnosi se na međuljudske odnose, jer su Danci, kako kaže, hladni i rezrvisani u odnosu na ljude u Srbiji i na one koje je upoznala u Francuskoj. Pored toga, politički sistem koji zaista radi je Teodori takođe bila potpuna novina.

-Ako je vama loše znate da je sistem taj koji će vas uhvatiti, jer postoji mreža gde je besplatno školovanje, besplatno zdravstveno osiguranje, besplatno pretškolsko, besplatni domovi za starije ljude. Njihovi studenti dobijaju 800 evra mesečno samo da bi studirali – ističe Teodora.

Na pitanje kada bi mogla da bira da li bi sebi za život izabrala Francusku ili Dansku, naša sagovornica odgovara:

-Ako uzmem u obzir mentalitet, obrazovanje i činjenicu da sam 18 godina živela u Srbiji, onda biram definitivno Francusku, jer je ona dobar miks između Skandinavije i južne Evrope.

Teodora želi da se jednog dana vrati u Srbiju i da svoja znanja upotrebi u svojoj zemlji.

-Po završetku studija volela bih da par godina radim negde u inostranstvu, da steknem još znanja i iskustva i da se jednog dana vratim u svoju zemlju, da radim na politikama svoje zemlje recimo u nekom ministarstvu, vladinom telu ili u nekoj međunarodnoj organizaciji. Ujedinjene nacije za međunarodni razvoj su recimo mesto na kome bih zaista volela da radim – kaže Teodora.

Na pitanje šta joj nedostaje kada pomisli na Bujanovac, kao iz topa odgovara – hrana.

-Porodica je naravno ono što mi najviše nedostaje, ali pored toga naša hrana je nešto što mi je jako falilo u Danskoj, suvo meso i punjene paprike pre svega – kaže Teodora kroz osmeh i dodaje da toplinu, bliskost i srdačnost kakva postoji kod naših ljudi nije mogla da nađe u Skandinaviji.