Bujanovac, Priština, 4. septembar 2023. – Na današnji dan pre tačno tri godine u Beloj kući, u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali su Vašingtonski sporazum, koji je tada viđen kao nova šansa za izgradnju trajnog mira i dugoročne stabilnosti, ne samo kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, nego i u kontekstu celog regiona Zapadnog Balkana. Danas tri godine kasnije Vašingtonski sporazum je skoro zaboravljen, a malo toga predviđenog je ostvareno.

Analitičari iz Beograda i Prištine ukazuju za Kosovo onlajn da je posle tri godine jasno da je propuštena dobra prilika koja je mogla da dovede do značajnog napretka u normalizaciji odnosa Srba i Albanaca.

Početni optimizam vrlo brzo je utihnuo, a naročito od dolaska Aljbina Kurtija na čelo vlade u Prištini.

Vašingtonskim sporazumom Kosovo je pristalo da poštuje jednogodišnji moratorijum na kampanju za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Srbija da će obustaviti lobiranje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Moratorijum je produžavan i nakon roka iz sporazuma, sve do proleća prošle godine kada je Priština aplicirala za Savet Evrope.

Albanci u Bujanovcu: Berlinski sporazum konačno priznanje kosovskih diploma

Predviđeno je i da se obostrano implementira sporazum za autoput Beograd-Priština, potpisan 14. februara 2020. godine, kao i železnički sporazum. Pored toga, obe strane su se obavezala da će se posvetiti studiji izvodljivosti o mogućnostima povezivanja železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranu.

U Vašingtonskom sporazumu navedeno je i da će Kosovo i Srbija sarađivati sa Američkom korporacijom za finansiranje međunarodnog razvoja i u memorandumima o razumevanju, na operacionalizaciji „Autoput mira“, železničke pruge Priština-Merdare i železničke pruge Niš-Priština.

Sporazumom je predviđeno i da se Kosovo priključi „mini Šengenu“, koji su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija, kasnije „Otvorenom Balkanu“, ali se to nije desilo.

Obe strane su se saglasile da će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim entitetima američke vlade na studiji izvodljivosti, u cilju zajedničkog korišćenja jezera Gazivode, koje je i dalje predmet sporenja između Beograda i Prištine.

Sporazum je obuhvatio i obavezu zaštite i unapređenje verskih sloboda, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka u vezi sa SPC, kao i nastavak vraćanja razbaštinjene imovine, što Priština ni do danas nije ispoštovala

Takođe, obavezle su se da će ubrzati napore na lociranju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba i da će biti posvećene identifikaciji i primeni dugoročnih i održivih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica. Na rundi dijaloga na visokom nivou u Briselu, u maju ovde godine, doneta je Deklaracija o nestalima, ali se dve strane i dalje optužuju za njeno nesprovođenje.

Kosovo je sporazumom pristalo da otvori ambasadu u Jerusalimu, a zauzvrat da Izrael prizna nezavisnost Kosova.