Roditelji čija su deca na studijama ili žive u Beogradu ili inostranstvu najbolje razumeju pojam „nedostajanje“. Video pozivi ili telefonski razgovori jedina su veza sa najmilijima, a susreti predstavljaju pravi praznik. Novinar Radoman Irić je o tome dirljivo pričao za portal Kontrapress, a Bujanovačke prenose njegovu ispovest u kojoj opisuje kako svojim unucima u Češkoj priprema originalne poklone

Vranjski novinar je samo jedan u nizu roditelja čija deca više ne žive dovoljno blizu da dele dnevnu rutinu

Bujanovac, Vranje, 3. oktobar 2023. – “Svet je sada tvoj“ pisalo je na kćerkinom poklonu za fakultetsku diplomu. Za taj veliki životni korak otac joj je napravio posebnu, ručno rađenu čestitku na komadu kože. Novinaru Radomanu Iriću iz Vranja već je jedan sin u inostranstvu. Sa porodicom živi u Češkoj. Kćerka je studije završila u Bugarskoj i nakon toga se vratila u domovinu. Ali ne i u Vranje. 

Dok sedimo i pričamo u jednoj vranjskoj kafani, Radoman pokazuje fotografije svojih unuka. Njih trojica su dedin ponos i radost.  

“Svake godine idem da ih vidim. Poslednji put kad sam bio, kaže mi najstariji unuk dok sedimo i pričamo: ‘Deda, ja te sutra vodim na ručak’. Kako je to bilo lepo! Koliko me ta njegova rečenica oduševila! Odveo me u jedan veliki restoran”, uz osmeh priča Radoman.  

Samo nedelju nakon našeg susreta doći će mu kratko u posetu u povratku s mora, iz Grčke, i on već razmišlja šta svakom od njih da pokloni. Jer, pokloni svakog dana podsećaju na voljene koji nisu tu. 

Prethodno im je jednom prilikom nacrtao karikature na kojima je napisao istorijat njihovih imena i sa kojim istorijskim ličnostima su povezana. Te postere svaki od njegovih unuka sada ima u svojoj sobi. 

Petar, Marko i Dušan

Radoman uvek uloži mnogo vremena u poklone za svoje unuke – dok ih osmisli, u ovom slučaju nacrta u olovci, pa odnese u studio za grafički dizajn, i na kraju odštampa. 

Vranjski novinar je samo jedan u nizu roditelja čija deca više ne žive dovoljno blizu da dele dnevnu rutinu. Jedan od onih čiji unuci žive dovoljno daleko da je učešće u njihovom odrastanju svedeno na digitalne aplikacije za komunikaciju. I viđanja jednom ili nekoliko puta godišnje.