Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Bujanovačke, Južne vesti, Ozonpress i Glas Šumadije

Autor: Južne vesti, OzonPress, Glas Šumadije, Bujanovačke

Bujanovac, Niš, Čačak, Kragujevac, 1. novembar 2023. (Foto ilustracija) – U Srbiji su od početka 2023. godine ubijene 22 žene, 2 devojčice i 1 transdevojka, podaci su Autonomnog ženskog centra (AŽC). Jedna od njih je i S. M. iz Pirota, koju je ubio njen bivši vanbračni partner M. M, i to nakon što ga je 9 puta prijavljivala nadležnima, pa su mnogi postavili pitanje da li su institucije zakazale. Iz AŽC-a kažu ih zabrinjava veliki broj ubijenih žena koje nisu ranije prijavile nasilje, jer nisu imale poverenje da će ih institucije zaštititi.

Centru za socijalni rad u Bujanovcu je tokom prvih 10 meseci ove godine prijavljeno 16 slučajeva nasilja prema ženama. Tokom cele 2022. godine bilo je 25 prijava a 2021-37.

Bujanovčanka Milica Stošić, aktivistkinja i zastupnik novosadske organizacije “Iskra” koja pruža pomoć i podršku žrtvama nasilja, kaže da je pad broja prijavljenih slučajeva u Bujanovcu ohrabrujući, ali da to možda i nije realan broj.

Razlozi zbog kojih žene ne prijavljuju nasilje, kako navodi, kreću se od straha za decu, nepoverenja u državne institucije, finansijske zavisnosti od partnera, ali i društvenog okvira u kojem živimo.

U Bujanovcu je, zbog patrijarhalnog i podređenog odnosa žene, a posebno kada je reč o porodičnom nasilju, zastupljen stav da je bolje ćutati i trpeti nasilje nego prijaviti. „Sama je kriva, nije trebala tako da se ponaša, ona je to dopustila“ su samo neke od fraza koje se mogu čuti. Bojeći se raznih osuda okoline, žene rađe biraju da svoju muku drže u četiri zida – kaže Stošićeva.

Pored toga, prema njenim rečima, u maloj sredini kakva je Bujanovac gde svako svakoga poznaje, dešava se da informacije koje ne bi trebalo da dođu do javnosti, procure iz institucija pa žrtve često i zbog toga odustaju da prijave nasilje. Neretko i sam nasilnik sazna da je prijavljen pa zbog toga posledice po žrtvu mogu biti kobne. Ono što je strašno u malim sredinama jeste to što svi znaju sve o svima, a opet pojedinci biraju da zatvore oči pred nasiljem.

Dobra vest je da će žrtvama nasilja u Bujanovcu uskoro biti od pomoći organizacija koju Stošićeva zastupa.

Na žalost, znam koliko se malo o ovoj temi priča u Bujanovcu, a važno je da žrtve znaju da imaju podršku, da ne moraju da ćute i da imaju kome da se obrate, nezavisno gde se nalaze i kojoj etničkoj zajednici pripadaju. Psihološka pomoć koju pružamo podrazumeva razgovor i upućivanje žrtve na dalje korake koje treba da preduzme. Dajemo smernice kako žrtva da izađe iz nasilja, pravne savete kako da se zaštiti. Besplatnu psihološku pomoć pružaju psihoterapeuti, a terapije se mogu održati online preko različitih društvenih platformi – kaže Milica Stošić.

Doživotna kazna zatvora zbog femicida u Vranju: Zbog ubistva supruge S. P. koje je počinio u martu 2022. godine, Dejan Pavlović je nedavno osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Pavlovića je u martu ove godine Viši sud u Vranju prvostepeno osudio na doživotni zatvor zbog krivičnog dela teško ubistvo na svirep način, kao i zbog nasilja u porodici, a ovu presudu je nedavno potvrdio i Apelacioni sud u Nišu, piše Danas. On je ubio svoju suprugu kuhinjskim nožem, a povredio je i njihovu ćerku, koja je pokušala da zaštiti majku. Pavlović je izvršio ova krivična dela svega 3 meseca nakon što su mu izrečene hitne mere zaštite od nasilja u porodici. On je u Osnovnom sudu u Vranju prethodno osuđen zbog još dva krivična dela nasilje u porodici na štetu pokojne supruge

Propusti nadležnih u Pirotu i Nišu

Da je bilo propusta nadležnih i da odgovorni treba da budu sankcionisani, odmah su nakon femicida u Pirotu ukazali sami građani koji su organizovali protest, a potom je Zaštitnik građana kontrolisao njihov rad i utvrdio da su insitutucije pogrešno procenile rizik od ponavljanja nasilja. Zato što su smatrali da je pogrešno postupanje institucija dovelo do ubistva žene u Pirotu, iz Autonomnog ženskog centra zatražili su da se održi javno slušanje kako bi nadležni odgovorili na sva pitanja i kako bi se utvrdilo gde je i zašto došlo do propusta.

Oni su istakli da je ubijena žena tokom 2021. i 2022. godine 8 puta prijavljivala osumnjičenog muškarca policiji, pre nego što je protiv njega bio pokrenut postupak istrage pred tužilaštvom, a nakon zaključenog sporazuma o priznanju krivice sa Tužilaštvom iz juna 2022. godine, po deveti put je ponovio isto delo i bio prijavljen, a nije mu određen pritvor kako je Tužilaštvo tražilo, već mu je izrečena mera zabrane prilaska.

Na njihovu inicijativu o javnom slušanju niko nije odgovorio, ali su iz ovog centra rešili da istraju i ne zaborave, pa su podneli i krivične prijave protiv sudija Osnovnog suda u Pirotu i tužilaca Osnovnog javnog tužilaštva u Pirotu zbog sumnje da su izvršili krivično delo nesavestan rad u službi iz čl. 361 Krivičnog zakonika.

Viši javni tužilac posebnog odeljenja za sprečavanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu je dva puta je odbio da postupa po tim krivičnim prijavama.

Za AŽC je poražavajuće na koje sve načine javni tužilac Posebnog odeljenja za sprečavanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu odbija da postupa po podnetim krivičnim prijavama protiv sudija i tužilaca u Pirotu. Ono što dodatno obeshrabruje u ovom slučaju je činjenica da je takvo postupanje javnog tužioca dozvoljeno. Iako AŽC o svemu obaveštava i glavnog javnog tužioca Višeg tužilaštva u Nišu, i Vrhovno javno tužilaštvo, kao i Visoki savet tužilaštva, nema sankcije za (ne)postupanje ni javnih tužilaca u Pirotu, niti višeg javnog tužioca u Nišu – kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

Ističe da je isti slučaj i sa sudijama, jer se Visoki savet sudstva, vezano za podnete krivične prijave, uopšte nije oglasio, dok je Vrhovni kasacioni sud Srbije odgovorio da to nije u njihovoj nadležnosti.

Na nedavnom primeru zloupotrebe službenog položaja od strane predsednice Višeg suda u Nišu, vidimo kako ne postoji problem da se postupak protiv sudije pokrene kada je u pitanju primanje mita u iznosu od 112.700,00 dinara, ali kada je u pitanju ljudski život, onda sistem odbija da utvrdi odgovornosti sudija i tužilaca – napominje Macanović.

Ženama treba vratiti poverenje u insitutucije

Autonomni ženski centar smatra da je neadekvatno postupanje institucija jedan od razloga zbog kojih veliki broj žena, uključujući i žrtve femicida, nije prijavio nasilje. Tvrde da je u 4 od 25 slučajeva femicida od početka godine, nasilje bilo ranije prijavljivano, ali su predstavnici institucija napravili propuste.

Vanja Macanović napominje da ženske organizacije zabrinjava to što je veliki broj ubijenih žena koje nisu ranije prijavile nasilje, jer nisu imale poverenje da će ih institucije zaštititi.

Upravo slučajevi u kojima su žene ubijene nakon prijave nasilja odvraćaju žene koje nisu prijavile od prijava. Zbog toga mi apelujemo na žene koje žive u nasilju da se jave SOS telefonima ženskih organizacija kako bi napravile bezbednosni plan. Nasilje treba prijaviti, ali ga treba prijaviti tako da žena nakon prijave bude bezbedna. A biće, samo ako zna koja su njena prava, šta može da očekuje od predstavnika institucija i kako da se zaštiti nakon podnošenja prijave – objašnjava Macanović.

Neophodno menjati zakone

Ono što može da zvuči obeshrabrujuće za sve žene izložene porodičnom nasilju i da borbu protiv femicida obeshrabri je izjava načelnika Policijske uprave u Čačku Draška Darijevića da je izvršenje takvog dela praktično nemoguće sprečiti.

Radimo na maksimalnom nivou preventive kako je zakon odredio, ali manjkavost je u tome da nekoga, ko je namerio da nešto uradi, ne možete da sprečite ni izricanjem hitnih mera. Možete da ga izbacite iz kuće, da mu zabranite pristup ženi koju maltretira, ali do tragičnog ishoda ipak može doći. Morao bi da se uspostavi sistem praćenja kretanja lica kome je izrečena hitna mera. Da li je to nanogica, elektronski nadzor, nešto treće, o tome se razmišlja i u nekim drugim zemljama. Mi u Čačku smo maksimalno posvećeni ovom problemu i sprovođenju zakonskih mera, femicida nije bilo već nekoliko godina, ali brine nas konstantan broj slučajeva porodičnog nasilja – kaže načelnik Darijević.

U Čačku, iako se poslednji femicid desio 2015. godine, beleže veliki broj slučajeva porodičnog nasilja i zabrinjava tendencija ponavljanja skoro istog broja iz godine u godinu, odnosno nema smanjenja broja slučajeva.

Razlikuje se broj izvršenih krivičnih dela nasilja u porodici i broj prijavljenih slučajeva – kaže Darijević.

Zakonom je dato pravo policiji da izriče izvesne hitne mere (zabrana prilaska žrtvi, udaljenje iz zajedničkog stanovanja nasilnika i žrtve, pritvor za nasilnika…) kojima će se preventivno delovati na ponavljanje nasilja.

Tom zakonskom odredbom nama u policiji je dat vruć krompir u ruke, a mi svakodnevno postupamo po zakonskim ovlašćenjima. Ipak je to društveni problem koji traži da se još neke institucije uključe u preventivu. Mi radimo uz aktivnu saradnju sa tužilaštvom kroz Grupu za koordinaciju, ali broj prijava i saznanje da ima i prilično neprijavljenih slučajeva traže aktivniju brigu društva o ovom problemu – smatra načelnik Darijević.

Na teritoriji Policijske uprave Kragujevac je samo od januara do septembra zbog krivičnog dela nasilja u porodici učinjenog na štetu žena podneto 88 prijava, navodi javni tužilac Nataša Grebović, dok načelnik Policijske uprave Vladimir Šebek kaže da je izrečeno 1.300 hitnih mera prema izvršiocima, a da u okviru porodičnog nasilja i partnerskih odnosa ove godine nisu zabeležni slučajevi sa smrtnim ishodom.

Ipak, prošle godine javnost je potresao slučaj kada je doktorku ubio hicima iz pištolja njen suprug. Doktorka je radila u Nemačkoj, a ubistvo se dogodilo tokom njenog odmora i boravka u rodnom gradu.

U istraživanju Svetske zdravstvene organizacije u 161 zemlji pokazalo se da je svaka treća žena bila izložena nasilju, a da su u najvećem procentu počinilaca partneri. Ono što je za Srbiju alarmantno je da su podaci slični, a istraživanja OEBS-a pokazala su da je 62% žena, odnosno svaka treća bila izložena psihičkom, fizičkom ili seksualnom nasilju nakon 15. godine života.