Bujanovac, 6. decembar 2023. Rezultati učenika u Srbiji na PISA testiranju čitanja, matematike i nauke i dalje su ispod proseka, a najslabije rezultate na Balkanu imaju đaci sa Kosova.

Slabe rezultate zabeležili su i učenici zemalja iz regiona: Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije. Nešto bolji su učenici iz Slovenije, javlja BBC.

Foto BBC

Testove Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) 15-godišnji đaci rade na svake tri godine, a ponovo blistaju učenici iz Azije, pre svega iz Singapura, Kine, Tajvana, Japana.

„Postignuće učenika iz Srbije je na istom nivou kao i u prethodnom ciklusu 2018, što znači da se nije mnogo izgubilo u periodu kada je škola bila neredovna i haotična zbog pandemije. Ali ono što se meri PISA testom, a to je kompleksno, razvijeno mišljenje i funkcionalna primena znanja, školama u Srbiji nije važno“, kaže Dragica Pavlović Babić, nekadašnja PISA koordinatorka u Srbiji, za BBC na srpskom.

U istraživanju 2022. godine učestvovalo je oko 690.000 učenika iz 81 zemlje, navodi se na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Oni su predstavljali oko 29 miliona petnaestogodišnjih učenika u školama iz 81 zemlje/ekonomije.

Osnovni cilj PISA testa je da se proveri u kojoj meri su mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja relevantnih problema iz svakodnevnog života.

Uz čitalačke, matematičke i testove naučne pismenosti, učenici su rešavali zadatke iz kreativnog mišljenja.

Podaci o kreativnom mišljenju biće poznati na proleće sledeće godine.

Više od 6.413 učenika iz 183 škole u Srbiji učestvovalo je u PISA testu.

Rezultati u nauci i čitanju pokazuju blagi napredak Srbije u odnosu na test 2018. godine, a u matematici se beleži pad za osam bodova.

„Od 2003. godine, učenici iz Srbije imaju iste rezultate, a to znači da se ništa ne radi na tome da se to popravi“, govori Pavlović Babić.

Ona smatra da bi škole u Srbiji trebalo da se „više otvore više ka znanjima koja insistiraju na razumevanju, zaključivanju, kritičkom i argumentovanom mišljenju, a manje učenju napamet“.

Zabrinjavajuće je da se i dalje veliki broj petnaestogodišnjaka nalazi ispod nivoa funkcionalne pismenosti.

Takvih je iz matematike čak 43 odsto, a nešto više od trećine iz čitalačke i naučne pismenosti.

U poređenju sa 2012. godinom, u matematici, čitanju i nauci procenat učenika koji su postigli rezultate ispod osnovnog nivoa znanja (nivo 2) nije se značajno promenio.

Tek četiri odsto đaka iz Srbije može da se pohvali najvišim stepenom znanja iz matematike, a OECD prosek u toj oblasti je devet odsto.

Samo dva odsto učenika je iz čitanja i naučne pismenosti postiglo rezultat na najvišem nivou postignuća, dok je OECD prosek sedam odsto.

I pored ovakvih rezultata, Vlada Srbije vidi i nešto dobro.

„Srbija je u čitanju i nauci na 40. mestu, a u matematici na 42. mestu, što je napredak u odnosu na 2018. godinu kada se našla na 45. mestu u čitanju, a na 46. mestu u nauci i matematici“, navodi se u saopštenju.

Vlada dodaje da „prilikom tumačenja rezultata o postignućima treba imati u vidu da je, u poređenju sa 2018. godinom, učinak u zemljama OECD-a pao za 10 poena u čitanju i za skoro 15 poena u matematici“.

Učenici iz Crne Gore ostvarili su lošije rezultate nego 2018. godine i nalaze se ispod OECD proseka.

Tako su iz matematike na 54. mestu, čitanja na 56. i nauke na 62.

Od đaka iz Crne Gore, lošiji su vršnjaci iz Severne Makedonije, Kosova i Albanije.

Đaci u Sloveniji i Hrvatskoj bolje su prošli od drugih učenika u regionu.

Slovenija je jedina zemlja od bivših jugoslovenskih republika sa rezultatima iznad proseka.