Bujanovac, 25. mart 2024. – Sezonski bilten za zimu 2023/24. koji je objavio Republički hidroemeteorološki zavod (RHMZ) nedvosmisleno pokazuje da je ova zima bila ekstremna: sa prosečnom temperaturom od 4,8 stepeni Celzijusa ona je bila ubedljivo najtoplija od kad postoje merenja za Srbiju, tj. od 1951. godine. Na kraju teksta pogledajte video kako je izgledao jedan zimski dan u Bujanovcu.
Koliko je zapravo tih 4,8 stepeni Celzijusovih?
U pitanju je temperatura koja je za čak 3,9 stepena Celzijusa viša od tridesetogodišnjeg proseka zimske temperature (1991-2020). To je ne samo najviše odstupanje ikada izmereno, već je ono i drastično veće nego prethodne najtoplije zime – 2007. godine, kada je prosečna temperatura bila viša od istog proseka za tri stepena Celzijusa
Mada ta razlika između ovogodišnje zime i one iz 2007. godine možda i ne deluje kao velika, kada govorimo o prosečnim temperaturama tokom višemesečnih perioda, gotovo jedan stepen Celzijusa je zapravo ogromna brojka – tolika odstupanja od ranijih rekorda su takođe nezabeležena u domaćim merenjima.
Zima je bila posebno topla u Beogradu, gde je prosečna temperatura iznosila čak 7,4 stepena Celzijusa, što je za četiri i po stepena više od tridesetogodišnjeg proseka. U prestonici, gde merenja sežu znatno dalje u prošlost, ovo je takođe bila najtoplija zima ikada zabeležena, u poređenju sa zimama unazad sve do 1888. godine, piše Klima101.
Ali ni ove brojke nam ne govore celu priču: naime, normala u odnosu na koju je izmeren ovaj ekstrem, odnosno 30 godina od 1991. do 2020, već u sebi „nosi“ posledice klimatskih promena. I ova normala je donekle pomerena u odnosu na vreme koje se u Srbiji smatralo normalnim ranije, tokom 20. veka.
U odnosu na ovaj period, ovogodišnja zima u Beogradu bila je toplija za čak 5,5 stepeni Celzijusa, a odstupanje veće od pet stepeni Celzijusa bilo je zabeleženo i u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi… U gotovo celom ostatku zemlje, ova zima bila je za makar četiri stepena Celzijusa toplija od zimskih proseka za drugu polovinu 20. veka. Jedino je na krajnjem jugu odstupanje bilo nešto manje od četiri stepena Celzijusa.