Bujanovac, Beograd, 28. mart 2024. – Iz Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” stižu uznemirujući podaci – čak 50 procenata mladih povremeno pije, 20 odsto njih se povremeno opija, a sedam odsto pije redovno, prenosi RTS. 

Istraživanje je obuhvatilo učenike osnovnih škola 5. i 7. razreda i prvi razred srednje škole, a istovremeno se sprovodilo i u drugim zemljama. Više od 100.000 učenika popunjavalo je isti upitnik kao i naša deca, kaže dr Biljana Kilibarda iz Instituta „Batut“, piše RTS.

Navodi da se deo istraživanja odnosio na alkohol.

Procenat dece koja su probala alkohol, dece koja ga trenutno koriste – odnosno rekla su da su u prethodnih 30 dana koristila alkohol i ono što je posebno zabrinjavajuće broj dece, koja su prema sopstvenom iskazu bila pijana“, kaže Kilibarda

Istraživanje je pokazalo i da je porastao procenat devojčica uzrasta 5. i 7. razreda osnovne škole koje piju alkohol.

„Zašto to rade, ostaje da se vidi. Istraživanje je rađeno 2022. godine posle pandemije tokom koje su deca živela u promenjenim uslovima života. Moraćemo da uporedimo te podatke, jer su se devojčice tog uzrasta u većoj meri svrstale i u grupu problematičnih korisnika društvenih medija, a žalile su se i na komunikaciju u porodici“, kaže dr Kilibarda i dodaje da će analiza podataka do maja pokazati pravo stanje.

Poražavajuća statistika da svaki drugi trinaestogodišnjak pije nameće pitanje i kako nađu put do alkohola. Načini su različiti, kaže dr Klibarda i dodaje da deca koja su počela da izlaze to rade po kafićima, ali i da se često alkohol konzumira kod kuće, u prisustvu roditelja, i pri većim okupljanjima.

„Prva tema koju smo istraživali je društvena prihvatljivost i tolerancija društva prema upotrebi alkohola i to je ono što često viđamo da roditelji daju svojoj deci da piju pivo. Naglašavam da se kod adolescenata do 18 godina svako pijenje smatra rizičnim, odnosno zloupotrebom alkohola, jer može da utiče na njihov razvoj. Ona ima različite nijanse – od rizičnog pijenja, preko štetnog pijenja do zavisnosti od alkohola“, objašnjava dr Kilibarda.

Srbija već sedam godina ima Nacionalni program prevencije štetne upotrebe alkohola. U njemu je naglašeno da za smanjenje alkoholizma kod mladih nije dovoljno naučiti ih da je pijenje štetno, već da treba uključiti celo društvo da se na vreme prepoznaju znaci alkoholizma i deluje preventivno.

Doktorka Biljana Kilibarda iz Instituta „Batut“ navodi da je potrebno više raditi.

„Na to ukazuju podaci drugog istraživanja, gde smo videli da uprkos tome što se priča da je pijenje štetno mladi i dalje potcenjuju taj rizik, što je u skladu sa njihovim uzrastom. Tek 20 procenata učenika prvih razreda srednjih škola smatra da je pijenje 4-5 pića za redom u jednoj prilici štetno. To „ekscesivno pijenje“ je posebno opasno i skopčano je sa opijanjem. Posledice alkoholizma mogu da budu pogubne ne samo za korisnike, već i za druge ljude u slučaju tuča i saobraćajnih nesreća“, kaže doktorka Kilibarda.