Bujanovac, 4. maj 2024. Pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju drugi dan hrišćanske žalosti – Veliku subotu. To je vreme koje je, po verovanju, Hrist bio telom u grobu, ali duhom u Ad, a u isto vreme na prestolu sa Ocem i Svetim Duhom.

Na taj dan je, hrišćani veruju, Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja. Velika subota zato se provodi u molitvi i tišini, a u crkvama se, po završenoj liturgiji jede hleb i voda, piše Blic.

Najrašireniji naziv za današnji praznik je Velika subota, ali se u nekim krajevima ovaj dan zove i Strašna subota, Zavalita subota, Crvena subota i Dugačka subota. Svi ovi nazivi podsećaju na duge Hristove muka na raspeću. Stari veruju da se zbog toga na današnji dan obavezno treba učiniti neko dobro delo ili udeliti milostinja siromašnima.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček sutrašnjeg praznika – sprema se i čisti kuća, priprema svečana odeća. Domaćice koje to još nisu učinile, na današnji dan farbaju jaja.

Ručni rad, vez, lov i ribolov su poslovi koje vernici treba da izbegnu, a posebno u ruralnim sredinama nije dozvoljeno klanje stoke ili živine.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje Vaskrs –najradosniji hrišćanski praznik i vreme velike radosti za vernike širom sveta.