Bujanovac, 6. maj 2024. Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Vaskrsni ponedeljak, ali i Svetog velikomučenika Georgija, odnosno Đurđevdan, koji je krsna slava nekoliko bujanovačkih sela, ali i praznik koji tradicionalno obeležavaju pojede oni Romi u Bujanovcu. Svima njima Bujanovačke žele da slavu provedu u miru, sreći i veselju.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru.

Đurđevdan je jedna od najčešćih slava kod Srba.

Sveti Georgije se rodio u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao.

Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, a Đorđe je stupio pred cara i rekao da je i on hrišćanin.

Time je započelo njegovo stradanje za veru. Tamnica i strašna mučenja nisu ga pokolebali, on se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti.

Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra. Car je potom odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe je posečen 303. godine

Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa koga kopljem probada strašnu aždaju, čime je zadao smrtni udarac neznaboštvu.

Đurđevdan je u srpskom narodu praznik sa najviše običaja. Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se bacaju u tekuću vodu. Veruje se da venčić ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet.

Svetom Georgiju se čini pomen i 16. novembra, na Đurđic – dan prenosa moštiju u crkvu u Lidiji, njegovom rodnom mjestu.