Povodom zabrane festivala Mirdita-Dobar dan, koji je trebalo da bude održan u Beogradu, urednik Bujanovačkih Nikola Lazić je za portal Slobodna reč napisao komentar, koji prenosimo uz dozvolu

Bujanovac, 28. jun 2024. – Festival Mirdita-Dobar dan konačno je zabranjen, na radost patriJotskih snaga, kojekakvih desničara i inih nedavača Svete Srpske Zemlje (SSZ) na koju verovatno teško da su ikada kročili. Po njihovom diktatu tako je prelomio policajni ministar Dačić Ivica, ako neko uopšte misli da je odluku o otkazivanju događaja doneo samostalno. Posle brojnih negativnih izjava o festivalu iz usta najviših državnih zvaničnika, ali i ćutanja vajne srpske opozicije i većeg dela takozvane demokratske javnosti koja, uostalom, nikada nije ni „bolovala“ od građanske i multikulturalne agende.

MUP je doneo naredbu da se prekine taj festival „zbog opasnosti od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, kao i opasnosti od narušavanja javnog reda i mira u većem obimu“, ma šta to stvarno značilo, iako je jasno šta je urolano u oblandu šturog birokratskog priopćenja.

Ovaj festival se, kontinuirano, od 2014. godine, održava jednom godišnje u Beogradu i Prištini i prvenstveno daje prostor umetnosti, kulturi, javnom zagovaranju i javnoj debati, uz negovanje saradnje i izgradnje mira.

Organizatori su uredno prijavili događaj, ali, umesto učesnika, ispred Dorćol placa okupilo se stotinak desničara, interpretatora novokomponovanog kosovskog ciklusa, sa sve bakljama i podrazumevajućim srednjevekovnim insignijama sa sve ikonostasima i krstačama, a onda je MUP saopštio da se Mirdita zabranjuje „zbog opasnosti od ugrožavanja bezbednosti ljudi i imovine, kao i opasnosti od narušavanja javnog reda i mira u većem obimu“.

Inicijativa mladih za ljudska prava, kao organizator festivala ocenila je da je zabranom održavanja te manifestacije MUP „prekršilo Ustav i niz zakona“. Dodala je da su taj resor i vlada Srbije „još jednom pokazali da sloboda okupljanja važi samo za huliganske grupe ali ne i za učesnike i goste festivala“.

Desničari u Beogradu protestuju protiv festivala „Mirdita-Dobar dan“

Šta da se ovde doda?

Pa, da, Vidovdan. Mirdita se „poklopila“ sa važnim datumom srpske istorije od pre okruglo 635 godina i o kome, uzgred, i dalje vladaju naučne kontroverze, na primer ona o Milošu Obiliću, jer je vrlo verovatno da je ovaj junak plod mašte a ne stvarna ličnost. Uostalom, mitovi i legende ovde su oduvek bili na ceni, a ovaj kosovski i dalje nam kroji živote ali često i zvaničnu politiku, pa se srpska nejač časkom nađe na žrtveniku skretanja pažnje sa važnijih tema i problema.

Postoji li iole obrazovana i informisana osoba u ovoj zemlji koja veruje u zvanično policijsko saopštenje?

Pa vajna srpska policija je onomad, u povodu svog dana i slave, na pokaznoj vežbi demonstrirala neverovatne spososobnosti i umeća od kojih bi napunio gaće i najgori kriminalac na svetu, a svaki bi potencijalni prekršilac zakona odustao od svoje nakane. I sve se to odvijalo pred državnim rukovodstvom na tribinama

I sad, kao, policija ne može da izađe na kraj sa stotinak desničara navijačke provenijencije, koji su, jel’te, potpuno spontano došli pred Dorćol plac, da Kosovo brane iz centra Beograda, pa su svojim izlivom patriotizma u mozak, kao da se radi o nekakvoj opakoj, neizlečivoj bolesti, inficirali i nedremanog Ivicu. Ovde je mesto digresiji:

Upravo je na vidovdansku okruglicu 1989, godine kada se, dakle, većina onih, koji su se u osvit Vidovdana zaigrali Birčaninovom ulicom sa plemenitim motivom da, ako se ukaže prilika, i propuste kroz šake nekog „zlog Šiptara“, još uvek nalazila u očinskim mošnicama, njegov, Ivičin, duhovni i politički otac, počivši Sloba Sloboda, najavio sve ono što će početi da nam se dešava samo godinu dana kasnije, pandemonijum u kome još uvek živimo

Ništa se ovde ne dešava slučajno, pa posteri sa likom Slobodana Miloševića preplaviše Beograd uoči (ne)otvaranja Mirdite, uz poruku tipa ne damo Kosovo.

Zabrana Mirdite neće izazvati ratove kao 1989, između ostalog jer ionako konstantno živimo u nekakvim sukobima, najpre sa samima sobom, u večitim nesporazumima sa komšijama koji su nam dežurni krivcu za sva posrnuća, i duhovna i moralna.

I zašto onda nedavači SSZ, na čelu sa Dačićem, lepo ne odu na Gazimestan, odakle je sve počelo, pa da tamo kao pravi Srbi pokažu svoj patriotizam. Konačno, svako, pa i nosioci časnih krstova i ljubitelji slobode zlatne, ima pravo na mišljenje kao što svi imamo i onaj razdeljak tamo gde prestaju leđa, samo što ono, mišljenje to jest, ne sme da kreira javnu politiku društva koje sebe voli da tituliše demokratskim.

Zabrana ovogodišnje Mirdite, konačno, još jedna je propuštena prilika nekakve normalizacije i za skidanje bremena stalne napetosti u kojoj živimo godinama unazad, da se pokaže i vidi da su tamo neki kosovski Albanci ljudi poput nas a ne neka čudna i neobična bića, kako ih doživljava ogromna većina srpskog populusa.

Mi ovde u Bujanovcu to znamo, ponosni na to što nikada među običnim svetom nije bilo ozbiljnih tenzija bez obzira vole li Kurtija, Vučića ili nikoga od njih, ponosni što sedimo u istim kafanama i delimo sav čemer i bedu života južne Srbije.

I zato, zabrana Mirdite za Srbiju veći je poraz od EP u Nemačkoj. Nekako bolniji za svakoga ko zaista voli ovu zemlju i kome su moždane vijuge makar na rezervi po ovoj vrućini. Lopta će se i dalje kotrljati ovdašnjim pašnjacima, ali će osećaj nemoći, sramote i nerazumevanja bilo kakve različitosti ostati kao bodljikava žica opasana na putu ka normalnosti u koju nas je strah da zakoračimo iz udobnosti mitova i legendi.