Lični stav: Nedžat Behluli

Bujanovac, 18. juli 2024.- U Beogradu mi se rugaju zbog političke situacije u Bujanovcu. Jedan moj prijatelj, novinar, dobar poznavalac prilika u Preševskoj dolini, kaže mi:

“Pa vama, Albancima ne trabaju Srbi da biste imali s kim da se svađate. Vi Albanci među sobom to odlično radite”.

Misli, naravno, na situaciju posle izbora: zbog međusobne netpeljivosti i ličnih svađa, odbornici sa četiri albanske liste ne mogu da se dogovore o zajedničkoj većini pa opštisnka vlast još nije konstituisana.

U drugim sredinama takva se situacija lako prevazilazi: napravi se koalicija sa nekom manjom grupom i završi se posao, ali nikako i bez liste koje čine Srbi!

Zamišljam albanske političare kako ne mogu da spavaju, danju i noću računaju: „Sa onim Albancima neću, pa Bog! Ući ću u koaliciju sa Srbima! Šta je meni, jesam li poludeo? Neću sa Srbima! Ali oni Albanci su takvi i onakvi, neću sa njima…“

I tako do ujutru kad više ni on sam ne zna šta je – Albanac ili Srbin !

Pri svemu tome, međutim, potpuno je zaboravljena glavna stvar: i te Albance i te Srbe koji prave računice o vlasti izabrao je narod.

Dao im je svoj glas na izborima da bi radili u opštem interesu, da bi rešavali probleme koji utiču na kvalitet života i jednih i drugih.

Da nabrojimo samo ono najočiglednije:

Bujanovčani se guše od dima sa zapaljene deponije, na ovim vrućinama nema vode, a radnici u inostranstvu koji su došli da odmor provedu u zavičaju, vraćaju se u evropske zemlje pre vremena jer je grad zatrpan đubretom…

Sve to čeka evo mesec i po dana i duže, zato što neko ne govori sa nekim i neko je za nekog nešto rekao.

Kao da su dangube a ne predstavnici građana Bujanovca kojima će biti poverena vlast.
Jesmo li se, kad smo glasali za njih, prevarili ili nismo imali bolje ?

*Autor je medijski radnik i preduzetnik