Bujanovac, Priština, Beograd, 20. avgust 2024. (Foto: Kosovoonline) – Više od četvrt veka nakon završenih sukoba na Kosovu na konsolidovanoj listi nestalih lica nalazi se još 1.612 osoba, a porodice nestalih ističu da je proces pronalaženja njihovih najmilijih zbog politike blokiran skoro četiri godine te da će svoju borbu za istinom i pravdom i traženjem odgovora o sudbinama njihovih članova porodica nastaviti do poslednjeg atoma snage.

Poručuju da je neophodno pitanje nestalih rešavati isključivo kao humanitarno pitanje i ostaviti politiku po strani, prenosi Kosovo online.

Predsednica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika Nataša Šćepanović kazala je da su se porodice nestalih Srba i Albanaca u ponedeljak (19. avgust) okupile u Beogradu u susret i povodom obeležavanja Međunarodnog dana nestalih koji se obeležava 30. avgusta.

„Po ko zna koji put smo zajedno i zajedno želimo da skrenemo pažnju domaćim i međunarodnim institucijama i organizacijama na ovaj naš problem koji traje previše dugo. Prošlo je više od četvrt veka kako tražimo svoje nestale, proces je gotovo potpuno zastao, zaleđen je na neki način, nema novih identifikacija i eshumacija, statistika je poražavajuća. Mi nećemo odustati bez obzira na sve ove činjenice“, ističe Šćepanović.

Ukazuje da je preveliki broj lica koji se još traže i navodi da će porodice nastaviti da vrše pritisak i dalje na nadležne i relevantne organe.

U tom smislu, kako je najavila Šćepanović, biće organizovan isti okrugli sto i u Prištini 22. avgusta.

Šćepanović kao glavni razlog što je proces zaleđen navodi nepostojanje dovoljno političke volje da se taj problem reši.

„Mi porodice nestalih razmišljamo na taj način da su im svi drugi problemi preči nego problemi ljudskih života i sudbine naših nestalih. Mislim da je Priština ta koja zaustavlja i opstruiše ovaj proces, nema paralele – svi i do sada koji su bili nestali, a koji su pronađeni, pa identifikovani i sahranjeni, to je urađeno zahvaljujući Radnoj grupi Beograd – Priština pod posredstvom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, međutim rad te grupe je gotovo u potpunosti prestao, tih zajedničkih sastanaka, razmene informacija i ako ima, mi nismo obavešteni o svemu tome“, kazala je.

Šćepanović ističe da se mora sesti za sto i da se pitanje nestalih rešava kao isključivo humanitarno i civilizacijsko pitanje, a da se politika potpuno ostavi po strani.

Izvršni direktor Resursnog centra za nestala lica u Prištini Bajram Ćerkinaj naglašava da je situacija po pitanju nestalih u potpunosti blokirana pune tri godine.

„Mi smo 25 godina u neizvesnosti, pošto je politika blokirala u potpunosti rad Radne grupe, dok se vladine komisije bave neozbiljnim stvarima, zbog čega smo mi porodice nezadovoljne evo četvrtu godinu. Mi porodice nećemo stati, potrebno je da se politika skloni iz ovog problema što je pre moguće, da ovo bude humanitarno pitanje kako su to i predložili pre četiri godine“, kazao je Ćerkinaj.

Istovremeno, kako naglašava Ćerkinaj, potrebno je izvršiti pritisak na Beograd i na Prištinu da ostave politiku i da ozbiljno otvore ovo bolno pitanje jer je potrebno pronaći još 1.612 nestalih lica.

„Ko treba da radi više od vladinih komisija koje su predložili Beograd i Priština kao i Radna grupa. Međutim, sve je blokirano, kako može da prođe tri, četiri godine da Radna grupa ne radi, kako ne mogu da pronađu nijednu informaciju da makar malo smire nas porodice nestalih. Poruka za sve koji su na vlasti, za sve koji znaju šta znači biti čovek, koji znaju šta su ljudi je da nam izađu u susret“, naveo je Ćerkinaj.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović navodi da je Beograd u potpunosti podržao inicijativu da se o ovoj temi zajedno razgovara.

„Ova tema je teška i osetljiva i u ovom trenutku, nažalost, je u zastoju. Podržali smo inicijativu da upoznamo porodice nestalih, koje su i najzainteresovanije za to, da ih upoznamo sa tim šta trenutno radimo, koje su aktivnosti i gde su problemi“, kazao je Odalović novinarima.