Nestašica vode sve češći je problem sa kojim se suočavaju građani cele Srbije, a pored restrikcija je i sve više onih koji vodu nemaju i tokom celog leta. Dotrajale mreže i česti kvarovi takođe su gorući problem mnogih gradova, a tokom jula i avgusta više od 65 mesta u Srbiji nije imalo dovoljno vode, od čega su 7 bila na jugu Srbije. Problema je bilo u u Nišu, Lebanu, Svrljigu, Bujanovcu, Leskovcu, Aleksincu, Vranju, Dimitrovgradu, a brojna pojila su takođe presušila. Ispravnost vode bila je upitna u Kragujevcu, a u Gornjem Milanovcu, koji je uvek imao višak vode, ovog leta došlo je do nestašice.

Autor: Južne vesti, OzonPress, Glas Šumadije, Bujanovačke

                *Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Bujanovačke, Južne vesti, Ozonpress i Glas Šumadije 

Bujanovac, Niš, Čačak, Kragujevac, 23. septembar 2024. Bujanovački vodovod je u fazi raspadanja, vode jednostavno nema dovoljno za sve, jer je poslednji bunar otvoren pre 20 godina – rekli su za Bujanovačke zaposleni u Komunalcu, odlično upućeni u problematiku tok javnog preduzeća.

Bujanovčani jedini u Srbiji piju vodu iz azbestnih cevi, ali to je samo deo problema

Pojedina sela u toj opštini su gotovo celog leta bez vode, a ima i onih koji su skoro dve decenije bili bez ikakvog vodosnabdevanja, kao što je slučaj sa selom Božinjevac koje je tek pre mesec dana dobilo novu buster stanicu i voda je puštena, ali nije stigla do svakog domaćinstva.

Oni koji imaju sreću dobiju vodu na po nekoliko sati u toku noći, a danju se snalaze kako znaju i umeju. Takav je slučaj sa selima Ljiljance, Karadnik, Srpska Kuća, Rakovac, Sejace, Spančevac, Lopardince, Žbevac. Ni protesti ispred zgrade opštine nisu urodili plodom.

Nisu retki ni slučajevi da „nema ko da namesti pumpu“, „da ne zna radnik da podesi regulator pritiska“, „da treba po nekoliko dana da se čeka na deo koji stiže iz Inđije…“ i sve su to izgovori dok građani redovno plaćaju račune za vodu – kažu iz Bujanovačkih.

Građani upiru prstom u doskorašnje rukovodstvo JP Komunalac na čelu sa Ruždijem Halilijem, a o javašluku koji je u Komunalcu vladao poslednje 4 godine svedoči i novi šef Privremenog organa Amir Džaferi, koji je na dužnost stupio krajem avgusta. Prema njegovim rečima, firmu je zatekao sa dugom od 200 miliona dinara, od čega je polovina za 5 mesečnih plata zaposlenih, sa samo dva ispravna kamiona od ukupno 9, probleme u vodosnabdevanju i sa deponijom…

Za desetak dana novo rukovodstvo Komunalca zajedno sa opštinskom Komunalnom inspekcijom očistilo je divlja smetlišta po gradu i omogućilo vodosnabdevanje u selu Božinjevac.

Nadu građani polažu u novoformiranu lokalnu multietničku vlast sa potpuno novim ljudima, a pre mesec dana postavljene su dve nove pumpe na izvorištima kod Bujanovca, ali, kako kažu poznavaoci – pumpe su „flaster na otvoreni prelom“.

Bolje vodosnabdevanje u Bujanovcu, postavljene dve nove pumpe

Potrebna je potpuna i nadasve stručna revitalizacija postojećih izvorišta, ali i otvaranje novih, to nije rađeno dve decenije. Potrebna je zaštita područja gde su izvorišta, pre svega od separacija na Moravi, koje prozrokuju ogromne probleme. U ovom trenutku, zbog višegodišnjeg javašluka u JP Komunalac i vlasti koje su to tolerisale, vode nema dovoljno za sve i 20 pumpi, a ne 2, to ne mogu da poprave – kaže sagovornik Bujanovačkih.

Kvalitet vode upitan, cevi dotrajale

Drugi problem je kvalitet vode, jer Bujanovčani još piju vodu iz azbestnih cevi. Ni glavni vod koji je od dokazano kancerogenog azbesta nije promenjen od 1971. godine, a rešavanje je najavio krajem avgusta ministar za kapitalna ulaganja Darko Glišić.

To je posao koje će ministarstvo koje predstavljam raditi u narednom periodu. Dogovorili smo se da vrlo brzo dobijemo presek stanja i potreba svih građana opštine Bujanovac po pitanju vode i da onda predsednika Opštine i njegove saradnike za mesec dana ugostimo u ministarstvu da utvrdimo dalje korake – rekao je ministar.

Jedno od mogućih rešenja problema vodosnabdevanja, bar po rečima predsednika MZ Ljiljance i opštinskog većnika Slavoljuba Stošića, je dovođenje vode sa planine Rujan iznad Bujanovca, na kojoj je avgusta 2022. pronađeno veliko izvorište iz kojeg bi vodom moglo da se snabdeva više sela. Potragu za vodom i bušotinu finansirala je Opština, na Ristićev predlog.

Većnik Slavoljub Ristić: Voda sa Rujna jedini spas za Ljiljance i okolinu

-Pronašli smo “živu vodu” i mislimo da je ima u velikim količinama. Očekujem da ovim izvorištem dugogodišnji problem sa vodosnabdevanjem u Bogdanovcu, Ljiljancu, Žuželjici, Žbevcu, Košarnu, a verujem i u Bujanovcu, postane prošlost. Biće vode za sve – kaže Ristić.

Međutim, do realizacije te ideje nije došlo ni dve godine kasnije.

Zbog havarije na cevovodu koji vodu sa Bovna dovodi do rezervoara, Aleksinčani skoro dve nedelje nisu imali vodu za piće. Tokom jednog od nekoliko tropskih talasa ovog leta, u Aleksincu je bila vanredna situacija – cisterne su kružile gradom, tehnička voda stizala je do građana danima, a ispravnost vode potvrđena je tek 13. dana. O radu nadležnih službi tokom vanredne situacije žele da raspravljaju opozicioni odbornici i utvrde odgovornost, ali ta tačka još nije ušla u dnevni red Skupštine.

Žedni su bili i konji i krave koji se nalaze na ispaši na Suvoj planini. Preko 1.000 grla u sred avgusta ostalo je bez vode jer je Rakoš, jedini izvor na tom delu planine rano presušio, a cisterna kojom su stočari dovozili vodu životinjama se pokvarila. Jedna krava je uginula i tek tada Ministarstvo poljoprivrede, Vojska Srbije, okolne opštine i gradovi organizovali su cisterne koje su dovozile vodu iznemoglim životinjama.

Suša je bila i u Toplici, stanovnici Donje Toponice kod Prokuplja mesecima žive bez vode jer su lokalni izvori presušili, a gradska vlast, i pored obećanja da će problem rešiti, do danas to nije uradila. U selu je oko 200 kuća koje se vodom snabdevaju sa 3 izvora, ali u njima trenutno žive samo oni koji moraju, ljudi koji nemaju gde da odu kako bi obezbedili sebi dostojan život. Meštani se nadaju da će bunar rešiti problem vodosnabdevanja. Nadležni su najavili kopanje dubinskog bunara na mestu gde su istraživanja pokazala da ima dovoljno vode, a građani obećali će sami učestvovati u kopanju bunara.

Velika vatra potpomognuta vetrom zahvatila je polja oko dobričkih sela Dubovo i Kare u Topličkom kraju. Kare je požar dočekalo bez vode, dva meseca već nije bilo vode. Vodovod je seoski, ali pumpa ne može da izbaci vodu, ima i mulja, rešenja nema mesecima u najvećoj vrućini. Voda je stigla tek kada je požar ugašen.

Na temperaturama koje i u hladovini prelaze 40 stepeni, niško selo Malča bilo je pod restrikcijama. Po tradiciji, suve slavine u Malči bile su i ovog leta, a rešenje problema se ne nazire. Ako ima razuma, svesti i savesti, biće i vode – poručivali su nadležni meštanima, a Malčani su strpljivo čekali određeno doba dana kako bi napravili zalihe, nadajući se da narednog leta to više neće morati. Isto to desilo se i u Svrljigu, a bez vode su ostajala naselja u višim delovima te opštine u kojoj se takođe ne nazire trajno rešenje.

I građani Niša često su ostajali bez vode – pucanje cevi i drugi kavarovi razlozi su zbog kojih je voda tekla ulicama Niša. Dok je tekla tamo gde ne treba, niški Vodovod i Štab za vanrednde situacije apelovali su na građane da racionalno troše vodu. I meštani Malče najavljuju protest jer, iako je letnji period završen, restrikcije vode i dalje traju.

Inicijativa “Pravo na vodu” nedavno je objavila mape sa lokacijama nestašica vode u Srbiji tokom jula i avgusta 2024. godine, koristeći podatke sa sa zvaničnih sajtova javnih komunalnih preduzeća. Na mapi se našlo 65 mesta širom Srbije, od toga 7 je na jugu Srbije.

Tokom dva najtoplija meseca restrikcije su bile u Nišu, Lebanu i Bujanovcu, bez nje su ostajali i Svrljižani, a zbog kvarova vodu nisu imali Aleksinčani, Leskovčani i Vranjanci, a nepoznat je uzrok nestašice vode u Dimitrovgradu.

Imaju vodosistem, ali nemaju vodu i u zapadnoj Srbiji

Regionalni vodosistem „Rzav“ snabdeva vodom Arilje, Požegu, Lučane, Čačak i Gornji Milanovac. Kao krajnja i najniža tačka u sistemu „Rzav“ Gornji Milanovac je godinama imao višak vode koji je, nakon podmirenja svih potreba građana i industrije, ispuštan u reku Despotovicu. To je bila privilegija Milanovčana koji su sve vreme imali dovoljno pijaće vode, a čak i višak u odnosu na ostale korisnike vodosistema Rzava koji su povremeno, najčešće u sušnom letnjem periodu, imali ograničenje potrošnje i restrikciju vode.

I ovog leta JP „Rzav“ je uveo smanjenje u isporuci pijaće vode korisnicima u svim opštinama zbog dugog sušnog perioda i povećanje nenamenske potrošnje pijaće vode na zalivanje dvorišta i poljoprivrednih kultura. To smanjenje za Gornji Milanovac nije važilo jer, osim što je krajnja i najniža tačka u sistemu, Gornji Milanovac ima i svoja lokalna izvorišta sa kojih se opština snabdeva pijaćom vodom.

Ipak, zbog nesavesnog i nestručnog upravljanja vodosistemom, Milanovčanima su slavine – presušile. Polovinom avgusta proglašena je i vanredna situacija u opštini zbog nestašice pijaće vode i zatražena pomoć Vojske Srbije sa tri cisterne pijaće vode.

Mora neko da pita zašto Gornji Milanovac ima restrikcije vode, a sad i vanrednu situaciju. Zašto su ljudi ostavljeni danima bez vode? Da li ljudima u Gornjem Milanovcu može neko da pomogne, kome da upute vapaj za vodom, jer lokalna samouprava o njima ne brine. JKP je isključilo telefon za informacije, a na mejlove ne odgovaraju. Šta da rade nemoćni i bolesni? Ko brine o njima? Moj komšija se šlogirao. Danas ga dovezli iz bolnice, jedva ga u kuću ubacili. On jedini vozi, dvoje dece, žena. Ko će njima da obezbedi vodu? Ovo je treća godina u kontinuitetu sa krizom sa vodom, a apsolutno ništa nije učinjeno od strane vlasti da se situacija bar poboljša, ako ne reši – rekla je Aleksandra Bulatović iz Građanske inicijative Trn.

Višemesečna nestašica vode u Gornjem Milanovcu bila je povod da građani početkom septembra masovno dođu ispred Opštine i zatraže odgovornost nadležnih.

Nije problem u „Rzavu“, već su nedostak pijaće vode i restrikcije uzrokovane ogromnim gubicima vode na cevovodima sa lokalnih izvorišta – Banjana, Brezne, Vujna, Rudnika pa se u situacijama lošije hidrološke situacije to drastično odražava na ukupnu količinu vode koja treba da stigne do slavina u kućama, stanovima, privredi.

Nestašica pijaće vode nije izazvala burno reagovanje samo Milanovčana, već i meštana dragačevskog sela Dučalovići i Negrišori. I žitelji Gornje Trnave, sela u čačanskoj opštini, dva meseca letos nisu imali vodu, a mesna zajednica i lokalna vlast nisu se ni potrudili da olakšaju život meštanima makar dostavljanjem pijaće vode u cisternama.

Tako su građani zapadne Srbije, i pored Regionalnog sistema za snabdevanje vodom, ovog leta bili žedni.

U Šumadiji zabrinuti za ispravnost vode

Voda za piće u Kragujevcu vodeća je tema celog leta, građani se žale da je ona žuta i zamućena, te da kupuje flaširanu i dodatno troše novac, iako uredno plaćaju svoje račune, a iz JKP „Vodovod i kanalizacija” sve vreme tvrde da je voda ispravna za piće.

-Više puta smo zvali i prijavljivali. Rečeno nam je da će hidranti da se isperu i produvaju međutim – ništa – kaže Kragujevčanka iz Ulice braće Rajt.

Stanovnici iz Ulice kneza Mihaila tvrde da je voda iz česme bila danima „braon boje”, a tome se priključuju i komentari drugih iz različitih kragujevačkih naselja koji to isto potvrđuju. Još veći problem nastaje kada i takva voda nestane, a dešavalo se često u proteklim nedeljama, jer stare azbestne cevi pucaju širom Kragujevca.

Vodovodna mreža u Kragujevcu je u katastrofalnom stanju. U naselju na Metinom brdu dominiraju azbestne cevi stare preko 50 godina. One pucaju, kvare se, službe samo krpe, nikakva ulaganja – kaže čitalac Glasa Šumadije.

U odgovorima na pitanja upućivana JKP-u „Vodovod i kanalizacija” navođeno je da se ispitivanja vode vrše svakodnevno u laboratorijama Vodovoda (u frekvenciji 7/24), kao i u laboratorijama zdravstvene ustanove (Institutu za javno zdravlje u Kragujevcu) po obimu i vrsti/frekvenciji koja je definisana ugovorom, a da se uzorci uzimaju i ciljano, na osnovu zahteva drugih organizacionih celina Vodovoda, kao i primljenih prigovora korisnika.

Stručno mišljenje Instituta za javno zdravlje iz Kragujevca je da sa zdravstvenog aspekta, voda može da se koristiti za piće.

Vodovod: „Obojenu“ vodu građani smeju da piju

Kao glavni razlog „obojenosti” vode direktor Vodovoda Nebojša Jakovljević naveo je starost cevi. Objasnio je da je zbog povećane potrošnje bilo neophodno povećati pritisak i dotok vode kroz cevi koje su prosečne starosti od 40 do 45 godina, što je dovelo do obojenosti vode za piće.

Napomenuo je i da je najstariji cevovod iz 1937. godine, koji dovodi vodu sa Vodojaže u Grošnici do Kragujevca. Na pitanje da li građani mogu slobodno da koriste obojenu vodu za piće, Jakovljević je odgovorio potvrdno, ali i dodao da „ne moraju da je piju oni kojima smeta žuta boja vode”.

Za snabdevanje, voda se obezbeđuje iz sva tri sistema – Moravskog, Gružanskog i Grošničkog, a troši se 700 litara vode u sekundi, odnosno oko 60 miliona litara vode dnevno.

I voda sa javnih česama sa izvorskom vodom nije bila ispravna za piće u prethodnom periodu, a najnovija ispitivanja mikrobiološke ispravnosti pokazuju da je od 10 analiziranih uzoraka za upotrebu ispravna i bezbedna voda sa svega dve javne česme – u Šumaricama i Teferiču.

Velike probleme sa pijaćom vodom, njenim nestajanjem i restrikcijama imali su meštani Topole i okolnih sela, meštani Knića i Gornjeg Milanovca, te su nedavno Milanovčani organizovali i protest za koji se tvrdi da nije bilo većeg.

Srbija gubi vodu, a onu koju ima – ne iskorišćava

Pre gradnje vodosistema Rzav u zapadnoj Srbiji urađena je analiza o vodama jer orijentacija na regionalne sisteme nije samo posledica prirodnih hidroloških karakteristika voda u Srbiji, već se opredeljuju i drugi faktori kao što su ekonomičnost poslovanja i bolja garancija za kvalitet isporučene vode.

Srbija ima problem vodosnabdevanja stanovništva i industrije. Srbija je siromašna domicilnim vodama. Srbija oskudeva u pogledu količina pijaće vode. U pogledu kvaliteta ove vode situacija je još nepovoljnija. Dosadašnjom eksploatacijom resursi podzemnih voda su u znatnoj meri već iskorišćeni. Zbog znatnog učešća infiltracionih rečnih voda u bilansu podzemnih voda, one zbog toga doživljavaju degradaciju kvaliteta pa se kao takve vrlo često eliminišu iz sistema vodosnabdevanja – stoji u analizi.

Značajne količine vode za piće u budućnosti Srbija može da obezbedi korišćenjem površinskih voda i to onih koje se formiraju na teritoriji Srbije u brdsko-planinskim područjima gde su manje izložene zagađenju. Kako je osnovna karakteristika tih voda njihova vremenska neravnomernost u pogledu mesečnih proticaja, one se jedino racionalno mogu koristiti izgradnjom odgovarajućih akumulacija.

Budući da su izvorišta kvalitetne vode locirana u brdsko-planinskim područjima, znatno udaljenim od centara veće potrošnje, biće nužno formiranje velikih regionalnih sistema kojima će se voda iz zaštićenih zona izvorišta, posredstvom magistralnih cevovoda, prebacivati do potrošača.

Takvi sistemi se po pravilu oslanjaju na akumulacije, bez kojih se ne može postići vremensko prilagođavanje proticaja potrebama potrošnje koja postaje sve veća.