Piše: N. Lazić
Bujanovac, 14. oktobar 2024. -E, moj Saša, pevali su Novi fosili.
Voleo sam tu pesmu. Priznajem, volim lepe stvari, sve što godi čulima i duši. Da plivam, šetam, svaku formu lepe umetnosti, plemenitu hranu i vino, dobre ljude, da ne nabrajam.
Ipak, sve te ljubavi i sklonosti nekako ustuknu pred kakvim patriotom opšte prakse, takorekuć Velikim Srbinom, sa spisateljskim sklonostima i vokabularom podrazumevajućim njegovoj plemenitoj misiji. Njih najviše volim, takve kakvi su, u svom izvornom obliku, čak i u tečnom, da ne kažem pihtijastom agregatnom stanju.
Zašto je to tako, možda se pitate?
Pa, zato što po pravilu najveći Srbi i Patriote među nama pokazuju totalno i apsolutno nepoznavanje našeg lepog i bogatog maternjeg srpskog jezika. Taj jezičko-stilski analfabetizam toliko je jak i snažan da prosto od njega zabole i glava, i oči, i uši, a i još neki delovi tela.
To je, kako bih rekao, posebna vrsta mazohizma kojoj pravi naziv znaju stručna lica, kada mučenje preraste u uživanje i ljubav.
Eto, bar sam pokušao da objasnim divljenje i naklonost ka tim malim, divnim stvorenjima. Kako da im se čovek ne veseli, kako bi nam životi bili ubogiji bez njih i njihovih jezičkih i mentalnih bravura?!
Evo, pročitajte nikako jedinstven ali zbog toga ne manje epohalan uradak izvesnog S.A, koji se predstravlja kao lokalni odbornik, član vladajuće većine u našem malom lipom mistu, a uz to je pomoćnikov tata, ali i filius veterana ovdašnje politike od koga bi junoša njegov imao mnogo toga da nauči. Za početak, neka na internetu pronađe pesmu Đure Jakšića „Otac i sin“ (Jedanput ide stari Amidža ko neki sedi mandarin; a za njim tapka, trči, skakuće junačke krvi najmlađi sin. Vašar je bio; a na vašaru sablje, pištolji, arapski at, tuniske kape, srebro i zlato, mletačka svila, ženevski sat…), a ako ga mrzi da čita neka posluša istu u izvođenju Sedmorice mladih, ta je verzija najbolja.
Za svakoga ko drži do svog dostojanstva upravo bi suprotno bilo bavljenje likom i delom autora komentara na našoj FB stranici, inspirisanog tekstom Bujanovačkih „Na konkurs za direktora OŠ „B. Stanković“ još se niko nije javio, ali se nezvanično već zna ko će biti„.
Pisati o političkom habitusu njegove svakako kompleksne ličnosti koja gordo korača stazama i bogazama logičkog apsurda, baviti se bespućima njegovih mislenih tokova i, konačno, upasti u zamku lavirinta njegovih ideja – ćorava su posla, arčenje truda i hartije, kao kada biste ubeđivali ljude da ste pronašli zaboravljeni upaljač na kafanskom stolu.
Zato, ne zbog njega nego čitalaca radi, zbog kojih i radimo i postojimo:
- Sve naše finansije su dostupne na sajtu APR, a ukoliko dotični, kao što tvrdi, ima „važna saznanja“ na tu temu molimo ga da ih podeli
- Ambasador SAD gotovo se svakodnevno sastaje sa predstavnicima ove države, privrednicima, novinarima… Ponosni smo što je bio i gost naše redakcije
- Ne mrzimo nikoga, ne pretimo nikome, ne radimo ni za koga osim u interesu javnosti
- Bujanovačke i nisu zaslužile da postoje ako se ugase zahvaljujući S.A.
- Jedva čekamo najavljenu prijavu
Na ine konfabulacije Arsića Saše odgovarati nećemo, „povijest njegove zbilje“ ima korene koji sežu mnogo dublje od aktuelne bujanovačke realnosti, ali ćemo se dobronamernim savetom vratiti na početak ovog uratka: Bukvar u šake, druže S.A, pa zatim čitanku iz osnovne, a onda za koju godinu ozbiljnija štiva iz lektire.
Kao realni ljudi, ne očekujemo da se odmah uhvatite u koštac sa Kafkom ili da Prustovim tragom krenete u potragu za izgubljenim vremenom, ali bi Vuk Karadžić bio idealan za početak.
Jer, srpski jezik nije zaslužio da ga svojim konfuznim tokovima misli, sintaksičkim tumaranjima, gramatičkim konvulzijama, stilskim halucinacijama i, generalno, bulažnjenjem „po onoga sveta“ što bi rekli Bujanovčani, mrcvare i skrnave tipovi poput S.A, a da još za svoje ispade koriste Bujanovačke.
Zato, Druže Saša, prilikom narednog paranoidnog napada skribomanije, toplo preporučujemo prethodnu konsultaciju sa stručnom literaturom, ne nužno lingvističkom.
Bujanovačke će, sa svoje strane, takođe učiniti sve što je u našoj moći (nismo prosvetitelji, ali tol’ko možemo, pa zaboga, radimo i za Službe, i za SAD) da se ovakvi nemali događaji ne ponove.
Što bi rekli Novi fosili:
E, moj Saša…
Arsići su bruka i sramota a saša najveće razočarenje mislio sam pravi patriota borac a ono goli interes bitno da se on i njegova familija uhlebe zbog takvih ljudi ne izlaze na izbore i govore svi su isti nemamo za koga da glasamo