Bujanovac, 6. novembar 2024. –Proglašenjem još uvek nezvanične pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, aktuealizuje se neminovno i Vašingtonski sporazum. Tramp je, podsetimo, već proglasio trijumf, a mediji javljaju da mu je predsednik Vučić već čestitao. Podsetimo se, 4. septembra 2020. u Beloj kući, u prisustvu tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali su Vašingtonski sporazum, koji je tada viđen kao nova šansa za izgradnju trajnog mira i dugoročne stabilnosti, ne samo kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, nego i u kontekstu celog regiona Zapadnog Balkana. Za građane Bujanovca posebno je zanimljiv deo sa margina sporazuma o izgradnji autoputa Bujanovac-Štrpce, ali pre svega i deo o priznavanju fakultetskih diploma sa Kosova, što je i danas jedan od glavnih zahteva Albanaca kada je reč o njihovoj integraciji.
Pa, podsetimo se glavnih odredbi Sporazuma.
Vašingtonskim sporazumom Kosovo je pristalo da poštuje jednogodišnji moratorijum na kampanju za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Srbija da će obustaviti lobiranje za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova. Moratorijum je produžavan i nakon roka iz sporazuma, sve do proleća prošle godine kada je Priština aplicirala za Savet Evrope.
Predviđeno je i da se obostrano implementira sporazum za autoput Beograd-Priština, potpisan 14. februara 2020. godine, kao i železnički sporazum. Pored toga, obe strane su se obavezala da će se posvetiti studiji izvodljivosti o mogućnostima povezivanja železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranu.
U Vašingtonskom sporazumu navedeno je i da će Kosovo i Srbija sarađivati sa Američkom korporacijom za finansiranje međunarodnog razvoja i u memorandumima o razumevanju, na operacionalizaciji „Autoput mira“, železničke pruge Priština-Merdare i železničke pruge Niš-Priština.
Sporazumom je predviđeno i da se Kosovo priključi „mini Šengenu“, koji su pokrenule Srbija, Albanija i Severna Makedonija, kasnije „Otvorenom Balkanu“, ali se to nije desilo.
Obe strane su se saglasile da će sarađivati sa Ministarstvom energetike SAD i drugim entitetima američke vlade na studiji izvodljivosti, u cilju zajedničkog korišćenja jezera Gazivode, koje je i dalje predmet sporenja između Beograda i Prištine.
Sporazum je obuhvatio i obavezu zaštite i unapređenje verskih sloboda, uključujući obnavljanje međuverske komunikacije, zaštitu verskih objekata i sprovođenje sudskih odluka u vezi sa SPC, kao i nastavak vraćanja razbaštinjene imovine, što Priština ni do danas nije ispoštovala.
Takođe, obavezle su se da će ubrzati napore na lociranju i identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba i da će biti posvećene identifikaciji i primeni dugoročnih i održivih rešenja za izbeglice i interno raseljena lica. Na rundi dijaloga na visokom nivou u Briselu, u maju ovde godine, doneta je Deklaracija o nestalima, ali se dve strane i dalje optužuju za njeno nesprovođenje.
Kosovo je sporazumom pristalo da otvori ambasadu u Jerusalimu, a zauzvrat da Izrael prizna nezavisnost Kosova.
