Bujanovac, 18. novembar 2024. (Foto Bujanovačke/ilustracija) – Širom sveta se već godinama vodi oštra diskusija o tome gde tačno prestaje sloboda govora, a počinju diskriminacija i govor mržnje. U Srbiji, međutim, to nije samo semantička rasprava, već i pravno pitanje, piše NIN.
Iako je srpski jezik bogat uvredljivim terminima koji testiraju širinu slobode govora, domaći sudovi su se zahvaljujući tužbi Nacionalnog saveta Albanaca fokusirali na upotrebu termina „Šiptar“ u javnom govoru.
Tužba je bila podneta protiv Aleksandra Vulina, potpredsednika Vlade Srbije, visokog državnog funkcionera koji često i rado u javnom govoru koristi i ovaj, ali i druge uvredljive termine. Konkretno govoreći, tužbom su obuhvaćene dve Vulinove izjave iz maja 2019. godine, sa argumentacijom da je na taj način počinio težak oblik diskriminacije korišćenjem govora mržnje.
Sudovi su se pet godina bavili ovim izjavama i na kraju je slučaj došao do Vrhovnog suda koji je stavio tačku.
„Obe izjave tužioca sagledane u celini i kontekstu u kojem je upotrevljena reč ‘Šiptari’ ne pozivaju na nasilje, mržnju, diskriminaciju protiv albanske nacionalne manjine, niti predstavljaju govor mržnje“, zaključio je Vrhovni sud odbijajući zahtev za reviziju ranije presude.
Pre toga su i Viši sud u Beogradu, a nakon njega i Apelacioni presudili u korist Aleksandra Vulina.
U obrazloženju odluke, sud je pošao od porekla reči „Šiptar“ ističući da je u pitanju slovenizovan oblik albanskog etnonima „Šćiptar“ (alb. Shqiptar) kojim Albanci sami sebe nazivaju i što u slobodnom prevodu znači „dete orla“. Taj termin je počeo da se upotrebljava u toku Narodnooslobodilačke borbe umesto ranijeg naziva „Arbanasi“ ili „Arnauti“, čime se htelo istaći jedinstvo albanskog naroda Jugoslavije i Albanije. Ipak, kako navode u obrazloženju, s vremenom je usled nepovoljne političke situacije termin regionalizovan, te je poslužio za razlikovanje pripadnika albanske narodnosti u Jugoslaviji od Albanaca u Albaniji i ostalih po svetu, pa je tako stekao negativnu konotaciju i smatra se uvredljivim
Tužbu protiv Vulina je u ime Nacionalnog saveta Albanaca podneo bivši predsednik ovog tela Ragmi Mustafi. On ističe za NIN da se ne slaže sa argumentacijom Vrhovnog suda, napominjući da je Vulinova izjava svesno izazivanje mržnje i međuetničkih tenizija.
„Pritom to nije bio lapsus ili izolovani incident. To je sistemski pristup, logika kojom se vlast u Srbiji ponaša prema albanskoj nacionalnoj manjini. Oni Albance ne vide kao ravnopravne građane, zapravo ih uopšte i ne vide kao građane Srbije, već kao neprijatelje Srbije“, kaže Mustafa.
On ističe da neće odustati od pravne borbe, dodajući da će ovo pitanje najverovatnije da bude rešeno u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Ceo tekst možete pročitati na NIN.rs
