Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 1. decembar 2024. Turkijan Demiri, legendarni Turki (53), kralj frizera iz Bujanovca, majstor svog zanata, ulepšava svoje sugrađane duže od 40 godina. Kroz njegovu berbersku školu prošlo je na desetine učenika, koji su kasnije otvorili svoje salone. Ovom plemenitom zanatu naučio je svoje sinove i unuka, koji danas rame uz rame sa njim vešto barataju britvom, makazama i mašinicom. Oko radnje kralja frizera u TC Balkan uvek je živo.

Majstor protiv svoje volje

Imao sam 11 godina kada sam počeo da učim frizerski zanat davne 1982. Tada sam bio peti razred osnovne škole, a brijanje i šišanje sam učio kod majstora Ameta. Kod njega sam radio punih 20 godina, a onda sam otvorio svoju radnju koja traje evo preko 22 godine – počinje priču kralj frizera Turkijan za Bujanovačke

Ljubav prema berberskom zanatu nije imao u početku, otac ga je nagovorio da krene da uči.

-Njemu je palo na pamet, iako se niko u našoj porodici nije time bavio. Nisam bio oduševljen da idem na zanat, kao i svako drugo dete u tom periodu. Počeo sam protiv svoje volje. Kasnije sam zavoleto ovaj posao i nikada se nisam pokajao – kaže Turkijan.

Tri generacije majstora

U vreme kada je počeo nije bilo mnogo berbernica u Bujanovcu, svega pet – šest. Sada ih ima, kako kaže kralj frizera, na svakom ćošku. Brzo je učio i oduvek pratio trendove, što čini i dan danas. Zadovoljne mušterije mogu samo da posvedoče o tome.

-Uvek su se ljudi vraćali i meni je to pokazatelj da radimo dobro i pošteno. Šišao sam generacije i generacije. Poštujem mušterije i oni su za mene uvek u pravu, zato se rado i vraćaju. Ovde svako dobije pažnju, poštivanje, lepu reč i osmeh, iskreno će Turkijan.

Bez veresije, ali…

Mnogo njih prođe kroz salon u toku dana i nikad nisu vratili nijednu mušteriju.

-Svako ko je ušao sa namerom da se ošiša ili obrije nije izašao nezadovoljan. Veresije nema, ali nikada nismo vratili nekog ko nema para, a hoće da se šiša. Doneće kad ima, a ako nema ništa strašno – kaže Turkijan kroz osmeh.

Mušterije im dolaze i iz Vranja, Vranjske Banje, Surdulice, Jelašnice i ostalih mesta u okolini. Šišaju sve generacije, od jednogodišnjaka do najstarijih.

Ne zakazujemo termine, nekad se desi da neko čeka duže, ali se niko ne buni. Isto tako, nikad nismo vratili mušteriju ako je došla pred kraj radnog vremena, nego mi ostanemo duže. Za nas su svi isti. Dolaze i Romi, i Srbi, i Albanci…i doktori, i pravnici, i političari, i obični radnici. Svakog poštujemo i ne pravimo razliku – ističe naš sagovornik

Najteže mu je bilo, seća se, za vreme korone kada su bili primorani da zatvore radnju na mesec dana, a ona im je jedini izvor prihoda.

-Tad je bilo najgore, ne ponovilo se. Drugih loših strana u ovom poslu nema, osim što zahteva dugotrajno stajanje. Preko 40 godina stojim, ali se još uvek ne žalim na noge, malo samo kičma strada – objašnjava Turkijan.

Škola, ali i zanat

Kroz njegovu školu prošlo je mnogo učenika, ne zna im broj.

Ni sami ne znaju koliko je mladića ovde izučilo zanat

Svi koji su učili kod mene postali su dobri majstori, većina njih je otvorila svoje radnje, neki ovde, neki u inostranstvu. Zanat je zlata vredan i treba da se ima. Škola i obrazovanje su važni ,to sam govorio i svom sinu, a sada i unuku. Treba biti obrazovan, ali treba imati i zanat. I nikada ne treba biti alav, ne treba tražiti više od onoga što ti je potrebno. Takav sam ja i tome učim i svoju decu i svoje učenike – kaže kralj frizera

Sin Ersan, naslednik kralja frizera, priznaje da ga otac nije nagovarao da krene njegovim stopama.

Nikada me nije terao, meni se to sviđalo. Počeo sam sa 12 godina i evo me već 24 godine u ovom poslu. Uživam u tome što radim i dajem 200 posto sebe. Nekad ima toliko posla da zaboravim da jedem, kao što je slučaj u toku leta kada nam dođu prijatelji i rođaci iz dijaspore. Desi se da čitave sezone ne jedem dok radim, tek kad dođem kući. Ali ni to mi ne smeta, navikao sam – kaže Ersan za naš portal

Diskrecija je berberskom salonu zagarantovana. To pravilo je ovde svetinja.

Kafa i topla reč

-Mi postajemo prijatelji sa svojim mušterijama, delimo i dobro i loše, znamo se. Ljudi se nekad lakše otvore svom frizeru, nego porodici. Ovde mogu da dobiju kafu, toplu reč i savet. Možda nam se zato svi i vraćaju, jer vide da sa mnogo ljubavi ovo radimo. Nije novac najbitniji, iako često dobijamo bakšiš za dobro obavljen posao – kaže naslednik kralja frizera.

Ersan, dostojan naslednik svog oca

Seća se da je od jednog prijatelja tokom letnje sezone dobio bakšiš 5.000 dinara.

Svog sina Emanuela takođe nije primoravao da se uči berberskom zanatu, već se nekako prirodno to desilo.

Emanuel Demiri (15) ide u prvi razred srednje škole u Bujanovcu, medicinski smer, a ljubav prema šišanju i brijanju otkrio je pre tri godine.

-Naučio sam sve da radim i sebe vidim u ovom zanatu, volim ovo. Deda budno prati sve što radim, ali je otac nekako stroži – bio je kratak Emanuel.

Pored Ersaana, Turkijan ima ćerku i još jednog sina, koji je takođe završio frizerski zanat, ali nije želeo da se bavi time. Otišao je u Nemačku gde živi više od osam godina.

Pitali smo jednu od mušterija koje smo zatekli u salonu dok ga je Turkijan šišao, da nam kaže kakvo je njegovo iskustvo sa Demirima.

Turkijana znam od kad je bio mali, on me šišao još dok je bio učenik kod drugog majstora i od tada ga nisam menjao, evo već 30 godina. Nejgov kvalitet je u tome što je dobar čovek i u svom zanatu i u ponašanju. Berberin treba da bude kulturan, ljubazan i pre svega strpljiv, a Turkijan je takav. Dobar berberin se ne menja – kaže zadovoljna mušterija

Marketing Bujanovačke: Ovo je mesto za vas

Pozdrav za rođake u dijaspori

U salonu kralja frizera trenutno zanat peku četvorica učenika, koji će posle trogodišnje obuke postati majstori zanata.

Za kraj našeg razgovora, Turkijan, Ersan i Emanuel poželeli su da preko našeg portala pozdrave sve svoje prijatelje i rođake u Nemačkoj, Švarcaskoj, Svedskoj, Danskoj, Holandiji i Belgiji.