Fidan iz Preševa: Moj život sa nepriznatom kosovskom diplomom

Pišu srednjoškolci iz Bujanovca i Preševa, polaznici novinarske prakse

Bujanovac, 14. februar 2025. „Loš je osećaj kada vidiš konkurs za posao za koji ispunjavaš uslove, a ne možeš da se prijaviš, jer ti se diploma ne priznaje. Osećaš se odbačeno, kao da ne pripadaš tu gde živiš. Nemaš pravo ni da konkurišeš, a kamo li da nađeš posao. Nisi jednak sa drugima“, kaže Fidan Fejzuli iz Preševa koji zbog neprizanavanja diplome nikada nije radio u struci.

Fidan Fejzuli ima 40 godina. Završio je Pravni fakultet u Prištini 2010. godine, a zatim upisao i master studije na kojima je završio prvu godinu. Njegova diploma nije priznata do danas, iako je tri puta postignut sporazum da se diplome sa Kosova priznaju u Srbiji.

U nastavku pročitajte intervju sa Fidanom o tome kako je živeti sa saznanjem da ti se „znanje ne priznaje“.

Da li si ikada radio kao pravnik, odnosno u struci?

-Nažalost nisam. Stažirao sam u Ministarrsvu kulture i informisanja 2011/2012. godine u Beogradu. Tu sam učio i radio u struci, odnosno imao priliku da radm sa pravnicima u ministarstvu, da budem sa njima u kancelariji, a posle toga više nisam imao priliku.

Gde tačno možeš da radiš sa svojm diplomom?

-U Srbiji nigde, jer se ta diploma ne priznaje. Mogu u Albaniji, na Kosovu i u Makedoniji, s tim što u Makedoniji treba da se nostrifikuje.

Srednjoškolci na novinarskoj praksi u redakciji Bujanovačkih

Kakve su ti planovi bili kada si upisao fakultet?

-Kad sam upisao fakultet sve je bilo drugačije. Međutim, dok sam diplomirao mnoge stvari su se promenile, niko se nije nadao ovome. Pre nego što je Kosovo proglasilo nezavisnost te diplome su se priznavale, a od proglašenja nezavisnosti na diplomama piše Republika Kosovo i zbog toga više ne važe ovde u Srbiji.

Kakav je osećaj da imaš diplomu koja u državi u kojoj živiš ne znači ništa?

-To je mnogo loš osećaj, jer vidiš neki konkurs za posao za koji ispunjavaš uslove, a ne možeš da se prijaviš, jer ti se diploma ne priznaje. Osećaš se odbačeno, kao da ne pripadaš tu gde živiš, nemaš pravo ni da konkurišeš, a kamo li da nađeš posao. Nisi jednak sa drugima jedino zbog te diplome, za šta mislim da je više politička stvar, jer druga ne može da bude. Programi studiranja su isti i ovde i na Kosovu.

Živiš u Preševu, da li si nekada zbog situacije sa diplomom pomislio da se odseliš?

-Možda sam i pomislio na to, ali sam imao sreće da se posle završetka stažiranja snađem u drugim oblastima, na drugim poljima. Radim privatno i to je uticalo da ne pomislim na to da se odselim. Ali imam mnogo prijatelja koji se nisu snašli ovde i bili su primorani da se sele. Otišli su ili na Kosovo, ili u Nemačku ili u drugu zemlju u inostranstvu. Meni je prioritet uvek bio da ostanem ovde, da radim ovde i živim ovde.

Koliko ljudi u Preševu ima isti problem kao ti? Oni koji se nisu snašli šta sada rade?

-Poznato je da većina mladih iz Preševa i Bujanovca kad završe srednju školu za studiranje biraju Prištinu, jer im je blizu, imaju rođake tamo i slično. Od 2008. oni imaju problem i njihov broj iz dana u dan sve više raste. Skoro svi moji prijatelji sa kojima sam studirao nisu se vratili ovde, ili žive na Kosovu ili su u inostranstvu. Oni koji nisu otišli možda rade po kafićima ili nešto drugo, ali niko u profesiji.

Radiš privatno i našao si se u tome. Da ti se sad pruži prilika da se baviš pravom i radiš u struci da li bi pristao?

-Jedino što bih sada uradio – nostrifikovao bih diplomu. Ne zato što mi ona sada treba, nego da steknem svoje pravo i da znam da se moja diploma priznaje. Mislim da je za mene kasno da se sad bavim pravom ili da rdim kao advokat. Da bih to postigao treba još najmanje 3 do 5 godina, a mislim da nisam u poziciji da sada gubim toliko vremena. Meni ne bi značilo da sada radim u profesiji, ali značilo bi mnogim drugim mladim ljudima, na primer lekarima koji imaju završen medicinski fakultet a ne rade. Priznavanje diploma bi možda uticalo na to da se mladi ne iseljavaju odavde.

Koja bi tvoja poruka bila vlastima u Srbiji?

-Moja poruka vlastima je da se ti sporazumi, koji su postignuti do sada, konačno sprovedu, da se priznaju diplome. Drugi sporazumi, od koje vlast ima koristi, se poštuju. Sva dokumenta se priznaju, jedino diplome ne. Sve mi to liči na pokušaj da vlast na neki način iseli ljude odavde i to na legalan način, jer im ne priznaje diplome. Posle par godina ljudi su primorani da odu da žive tamo gde mogu i da rade.

Šta bi poručio mladim ljudima, odnosno srednjoškolcima koji tek treba da upisuju fakultet?

-To je teško. Ali treba da idu i upišu fakultet gde god mogu, pa možda se nešto promeni dok oni završe studije. Možda se ovaj problem sa diplomama konačno jednom zauvek reši. Iako nisam uspeo da radim kao pravnik, da mogu sve iz početka opet bih uradio isto, opet bih upisao Pravni fakultet u Prištini.

Ovaj tekst je rezultat novinarske prakse sa srednjoškolcima iz Bujanovca i Preševa. Trening sa mladima za jačanje interkulturalnih i medijskih kompetencija realizovan je u sklopu projekta „(Po)jačaj glas mladih uz Bujanovačke“ koji sprovode Grupa 484 i portal Bujanovačke.

                   *Novinarska praksa podržana je u sklopu projekta „Osnaživanje albanske omladine i unapređenje integracije u srpsko društvo“ koji sprovode Građanske inicijative, a finansira Vlada Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske kroz Fond za konflikt, stabilnost i bezbednost (CSSF). Za njenu sadržinu odgovoran je isključivo Grupa 484 i Portal Bujanovačke i ona nipošto ne odražava nužno stavove Vlade Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i Građanskih inicijativa.