Italija u Bujanovcu, priča o uspehu, upornosti i hrabrosti

Pišu: Srednjoškolci iz Bujanovca i Preševa, polaznici novinarske prakse

Bujanovac, 18. februar 2025. U malom gradu kao što je Bujanovac stiče se utisak da većina ljudi želi da ode. Ako sednete u neki od gradskih kafića čućete da većina ljudi priča o prelepoj Evropi, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji…Ove teme su posebno aktuelne za mlade, čije je odsustvo primetno svuda na ulicama.

Međutim, ako malo istražite, možete pronaći i pozitivne primere kako je neko iz mlađe generacije odlučio da ostane u zavičaju i razvija svoj biznis.

Iako često ima predrasuda, biti žena i preuzeti kontrolu u svoje ruke nije lako.

U centru grada, odmah pored zgrade opštine, nalazi se picerija „Napoli“.  Opremljena posebnim stilom ostavlja utisak da se nalazite u nekom od lokala italijanskog primorskog grada, po kome picerija i nosi ime.

Bahrije Fejzulahu (34) i njeno osoblje čekaju i prate mušterije od podneva do kasno uveče. Nasmejana i puna entuzijazma za posao, ne okleva da priča o poslu kojim se bavi već godinu dana.

„Početak je bio težak. Nismo imali pomoć, ali sopstvenim sredstvima suprug i ja smo odlučili da pokrenemo ovaj posao“, naglašava Bahrija.

Pošto je neko vreme živela u Prištini, povratak u malu sredinu kao što je Bujanovac bio je veliko pitanje za Bahriju.

„Kako će teći posao, hoće li biti dovoljno, možda i propadne“, bile su neke od njenih dilema.

Ali, zahvaljujući podršci supruga, Bahrije kaže da ih je savladala i da nikada nije odustala. Ni mala deca joj nisu bila toliki problem, jer zahvaljujući podršci porodice, dobro se snalazila.

Ova 34-godišnjakinja svoj uspeh vidi kao rezultat svoje posvećenosti i kvaliteta usluga, kao i njenog odnosa sa klijentima.

„Ljudi su svesni kvaliteta, pa biraju da jedu kod nas. Još jedna prednost su odnosi izgrađeni sa njima. Bujanovac je multietničko mesto i za nas su svi isti: i Albanci, i Srbi, i Romi. Ovo vidimo kao veliku prednost“, kaže ona.

Gospođa Fejzulahu ima poruku za sve žene koje su sposobne da pokrenu posao, ali zbog predrasuda ne realizuju svoje ideje.

„Osim porodice, možda će im trebati i podrška opštine ili čak same države, ali je najvažnije da ne odustaju“, kaže ona.

Da  predaja nije opcija, pravi primer je sama Bahrija. Zbog porodice i posla ostavila je nezavršene studije ekonomije, smer računovodstvo.

„Na to stalno mislim. Uskoro ću ih nastaviti i dovršiti, ne sumnjam u to“, zaključuje Bahrije Fejzulahu.

Ovaj tekst je rezultat novinarske prakse sa srednjoškolcima iz Bujanovca i Preševa. Trening sa mladima za jačanje interkulturalnih i medijskih kompetencija realizovan je u sklopu projekta „(Po)jačaj glas mladih uz Bujanovačke“ koji sprovode Grupa 484 i portal Bujanovačke.

Novinarska praksa podržana je u sklopu projekta „Osnaživanje albanske omladine i unapređenje integracije u srpsko društvo“ koji sprovode Građanske inicijative, a finansira Vlada Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske kroz Fond za konflikt, stabilnost i bezbednost (CSSF). Za njenu sadržinu odgovoran je isključivo Grupa 484 i Portal Bujanovačke i ona nipošto ne odražava nužno stavove Vlade Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske i Građanskih inicijativa.

Fidan iz Preševa: Moj život sa nepriznatom kosovskom diplomom

Odlazak mladih  iz Preševa više obaveza nego želja

 

Add a comment

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Enable Notifications OK No thanks