Bujanovac, Beograd, 11. april 2025. – Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je da je prema svim pokazateljima evropske statistike, Srbija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, a s najvišim cenama hrane i goriva.
Radosavljević je kazao da prema GDP po glavi stanovnika, mereno u paritetu kupovnih snaga, Srbija je na 49 odsto proseka Evropske unije (EU), i lošije su samo Severna Makedonija, Albanija i BiH, prenosi N1. Situacija je posebno dramatična na jugu Srbije jer Bujanovac i Preševo spadaju među najsiromašnije sredine u zemlji po prosečnim platama.
Na pitanje zbog čega su cene namirnica u Srbiji među najvećim u Evropi, Radosavljević je rekao da je decenija pogrešne poljoprivredne politike, započete smanjenjem subvencija u ratarstvu, preko devastiranja stočarstva, uz visoki stepen korupcije, dovelo do uništavanja primarne poljoprivrede u Srbiji.
”Rast cena energenata uz pogrešnu akciznu politiku doveli su do toga da Srbija ima jedan od najskupljih dizel goriva u Evropi, što svakako ne doprinosi konkurentnosti poljoprivrede. Mnogi drugi faktori, od uništavanja domaće proizvodnje, inputa za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega veštačkog đubriva, proizvodnje poljomehanizacije i mnogi drugi faktori poput nerealnog deviznog kursa, doveli si do toga da je cena hrane u Srbiji prethodne tri godine porasla gotovo dvostruko više nego što je to prosek EU zemalja. Stoga su već sada neki proizvodi u supermarketima u Srbiji skuplji nego u razvijenim zemljama Zapadne Evrope”, objasnio je.
Upitan zašto su i cene goriva među najvećim u Evropi, Radosavljević je naveo dva razloga.
”Prvi su visoki porezi (akcize i različite naknade), a drugi nedovoljna konkurencija na tržištu. Međutim, u prethodne tri godine, cene motornih goriva naftnog porekla se ne određuju tržišno, tako da je isključivi krivac za visoke cene Vlada Srbije koja tu cenu utvrđuje. Kao rezultat, Srbija već neko vreme ima jedan od najskupljih dizela u Evropi. Znajući da potrošnja dizela učestvuje u ukupnoj potrošnji motornih benzina sa oko 75 odsto, visoka cena direktno utiče na sve ostale cene proizvoda i usluga u Srbiji”, naveo je profesor.
Komentarišući odnos cena kvadrata stambenog prostora i životnog stndarda, Radosavljević je rekao da je za kupovinu stana za četvoročlanu porodicu od 70 kvadrata u Beogradu, potrebno da dva člana porodice rade najmanje devet godina.
”S druge strane, u Ljubljani, koja ima višu prosečnu cenu kvadrata nego Beograd, potrebno je u proseku oko pet godina, a u Zagrebu oko 4,5 godina. Druga neobična stvar u Srbiji je izvor tražnje za nepokretnostima. Naime, dok u EU zemljama preovladavaju kreditni kupci, u Srbiji se preko 90 odsto svih nepokretnosti kupi iz sopstvenih sredstava. Nit’ siromašnije zemlje, nit’ bogatijih kupaca nepokretnosti”, kazao je.
Na pitanje da li su visoke cene, s obzirom na nizak životni standard, državni projekat, Radosavljević je rekao da su cene rezultat nesposobnosti aktuelne vlasti da se stvore institucije koje bi kontrolisale tržište i ispravljale njegove nesavršenosti.
”Tako, na primer, u bilo kojoj zemlji EU, kada bi tri kompanije koje imaju 100 odsto tržišnog učešća istovremeno povećale cenu za isti ili sličan iznos, Komislija za zaštitu konkurencije bi reagovala i spečila takvo, očigledno monopolsko ponašanje. Ili kada bi se desilo da se na tržištu 90 odsto nepokretnosti kupuje gotovim sredstvima, a da vrednost takvih kupovina enormno raste, Poreska uprava bi trebala odmah da ispita poreklo tog novca. U Srbiji su institucije zarobljene i nije im dozvoljeno da rade svoj posao. Zato na tržištu vlada haos, koji uz mnoge druge razloge dovodi do rasta cena koji je veći nego u drugim zmeljama Evrope”, ocenio je profesor.
Upitan kakve će posledice u narednih godinu dve dana biti po građane zbog visokih cena, Radosavljević je rekao da će doći do pogoršanja prosečnog standarda stanovništva.
