Bujanovac, 15. jul 2025. – Mile Cvetković iz Klokota, koji je poslednje mesece proveo u trošnoj kamp-prikolici pored starog puta za Levosoje kod Bujanovca, konačno će dobiti pravi krov nad glavom koji ne prokišnjava. Montažna kućica od 24 kvadrata, sa priključcima za vodu i struju, već se montira na istom mestu, i ovaj 61-godišnji čovek, koji je pažnju javnosti na sebe skrenuo posle pisanja Bujanovačkih, uskoro će moći da se useli u svoj novi dom.
Nakon što smo o njegovoj sudbini prvi put pisali početkom aprila, čitaoci su pokazali izuzetnu solidarnost, a otvoren je i žiro račun za pomoć ovom čoveku. Ključni korak dogodio se početkom jula, kada je Mileta posetila fondacija Tamare Misirlić. Na njenu inicijativu započela je izgradnja montažne kuće i to mu je, kaže, „prva nada posle mnogo godina ćutanja i hladnoće“.
Miloš Jovanović iz Levosoja zajedno sa još nekoliko ljudi vredno radi da bi Mile što pre mogao da se useli:
–Moguće je da završimo i ovog vikenda, optimističan je.
Pomoć za Mileta: Reagovali Centar za socijalni rad i Crveni krst (foto&video)
Mile je iz Klokota, sa Kosova i Metohije. Pre pet godina se doselio u Levosoje, ali je prodao i tu kuću da bi platio troškove lečenja. Ostao je bez doma, bez prihoda, bez porodice – ali ne i bez vere u ljude.
U aprilu smo pisali da Mile Cvetković nije zaslužio ovakav život. Teško oboleo, bez primanja, prepušten milosti slučajnih prolaznika koji mu ostave hleb ili flašu vode.
I tada nam je rekao: „Dospeo sam ovde zahvaljujući mojoj dobroti. Dok sam davao, bio sam dobar, a sad sam ovde.“
Njegove reči odjeknule su među čitaocima, ali i u Centru za socijalni rad u Bujanovcu čiji se direktor, Leon Memeti, ubrzo uključio u priču. U pomoć je priskočio i Crveni krst Bujanovac, studenti, a posebno dirljiv trenutak bio je poseta početkom jula Tamare iz fondacije.
Tog dana Tamara je napisala: Danas sam obišla veterana Mileta, čekao me, nadao mi se. ‘Znaš, Tamara… čuo sam šta pišu… vređaju me. Ja mogu da podnesem glad i što mi kaplje, ali ovo… ovo me boli. Vređaju me moji ljudi. Oni za koje sam se borio
I baš zato, danas, kada se na livadi pored puta podiže njegov novi dom, vredi podsetiti:
Reči leče, ali i bole. Sudbina jednog čoveka se promenila zahvaljujući onima koji su odlučili da veruju, da pomognu, da ne sude.
Mile, koji kaže da ga poznaju i Srbi i Albanci, koji mu stanu i donesu vodu, dokaz je da čovek nikada ne treba da bude nevidljiv. A oni koji su mu pružili ruku – dokaz su da još ima nade.
Studenti posetili Mileta u njegovoj kamp kućici i doneli pomoć
