Bujanovac, 22. jul 2025. „Vranje, kako dišeš jutros? Da li te guši kancerogeni dim sa deponije ‘Meteris’ koja gori? Kako su ti deca spavala noćas?“ – ovim rečima započinje javno obraćanje narodni poslanik Slobodan Petrović (SRCE), povodom požara koji je u ponedeljak zahvatio vranjsku deponiju i doveo do zagađenja vazduha i ugrožavanja zdravlja građana. U svom obraćanju on se bavi i deponijom u Bujanovcu (video na kraju teksta)
Kažu ljudi da pre ili kasnije đavo zakuca na svačija vrata. Sinoć je, Vranje, došao na tvoja. A do juče, godinama je bio na bujanovačkoj deponiji, trovao je, a i dalje truje bujanovačku decu. Šta te briga, Vranje, do juče su to bila neka druga deca, a ne tvoja
Petrović u svom obraćanju ne štedi kritiku ni prema vlasti, ni prema opoziciji, ni prema samim građanima. Kaže da se đavo, posle godina trovanja u Bujanovcu, sada preselio u Vranje.
Dim sa deponije stigao u Vranje: „Đavo ti je pokucao na vrata“
U svom emotivnom i oštrom obraćanju, Petrović direktno proziva one koji su, kako kaže, „godinama za 2.000 dinara prodavali svoj glas“, punili autobuse za mitinge, klicali liderima vlasti i pratili propagandne medije, „više voleći parizer u sendviču nego kičmu koja uspravno stoji“.
Poslanik Petrović (SRCE) pozvao novu ministarku da reši bujanovačku deponiju
„Doveli su ga, Vranje, za džabe oni koji su godinama prodavali svoj glas. Oni koji kliču ‘Aco Srbine’ dok izdaje sve što se izdati može. Doveli su ga oni koji ne sklanjaju pogled sa Pinka i Hepija. Doveli su ga oni kojima je slađi sendvič pun parizera od kičme koja uspravno stoji“, poručuje.
Zamerke Petrović upućuje i „neutralnima“, koji se pravdaju time da „nemaju za koga da glasaju“, da „mora da se ćuti zbog posla“, ili „svi su isti“. Kritikovao je i deo opozicije u Vranju koji, prema njegovim rečima, ćuti zbog ličnih koristi.
„Doveli su ga i pojedini iz vranjske opozicije koji za šaku dinara, radna mesta za supruge i sitan ćar ćute kada treba da im se čuje glas“, navodi Petrović.
Slobodan Petrović: „Za sendvič ste prodali pluća svoje dece!“
Govoreći o višegodišnjem problemu gušenja u zagađenju, Petrović kaže da su Vranje i njegovi građani godinama pod pritiskom – „uhvatile su te za vrat secikese, sitne duše i šićardžije“, a da se sve to dešava uz poruke da „Vranje ne sme da stane“ i da se sve radi „za tvoju decu“.
„Gušiš se ti, Vranje, godinama unazad. Uhvatile su te za vrat razne secikese, sitne duše i šićardžije, koje su ti sele na grudi ne dajući ti da dišeš. Drže te čvrsto za gušu oni koji su ti na uvo šaputali da ti, Vranje, NE SMEŠ DA STANEŠ, da sve što rade rade ZA TVOJU DECU.“
PORUKA ISPIJAČIMA KAFA U BRANKOVOJ Poseban deo svog teksta posvećuje sugrađanima koji pasivno posmatraju proteste, dok sa strane, u kafićima, savijaju u ustima kašičicu od espresa
Doveli su ga i oni koji u Brankovoj ulici nemo posmatraju one druge koje protestuju, usput savijajući u ustima kašičicu od espresa
Na kraju, Petrović zaključuje da Vranje više nema luksuz da ćuti i čeka. Niko, kaže, neće doći da reši problem umesto samih građana. Ne Beograd, ne stranci, ne neko „iz Japana“.
„A ti, Vranje, ćutiš i čekaš. Čekaš da prvo neko u Beogradu rastera taj otrov koji truje 13 godina pa ćeš i ti to isto, ali na kraju. Zašto? Zato što si ti, mudro Vranje, ne talasaš, bolje je kad ćutiš, da se ne zameraš. A možda će u međuvremenu doći neko iz Japana, na primer, da umesto tebe skloni ruke koje te guše sa tvog vrata.
Ali neće, Vranje, umesto tebe niko drugi da rastera taj trinaestogodišnji smrad koji ti ne dozvoljava da dišeš. Moraćeš samo, Vranje, moraćeš samo, jer drugog izbora više nemaš!“
