Bujanovac, 25. jul 2025. Iako se nalaze u istoj državi, Sandžak i Preševska dolina predstavljaju dve potpuno različite političke i društvene stvarnosti. Dok Novi Pazar i okolna područja beleže institucionalni i politički napredak, opštine na jugu Srbije – Preševo, Bujanovac i Medveđa – ostaju marginalizovane, bez stvarne zastupljenosti i sistemske podrške, ocenjuje reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Nedžmedin Saćipi.
„Sandžak je decenijama unazad uživao određene privilegije, koje su se reflektovale kroz priznavanje bošnjačkog identiteta, osnivanje državnog univerziteta, institucionalno učešće Bošnjaka i političke funkcije njihovih predstavnika u Vladi Srbije“, navodi Saćipi.
BOŠNJACI MUDRIJI OD ALBANACA
Bošnjaci su kroz istoriju pokazali veću integraciju i lojalnost državi Srbiji – učestvuju na izborima, u vojsci, policiji i drže komandne pozicije. Albanci su ostali van tih procesa, ne po svom izboru, već usled sistemske diskriminacije i institucionalne isključenosti
Podseća da je još u vreme premijera Zorana Đinđića potvrđen rad Međunarodnog privatnog univerziteta u Novom Pazaru, koji je osnovao muftija Muamer Zukorlić. Tokom vlade Vojislava Koštunice Bošnjacima je priznat identitet, a otvoren je i državni univerzitet. Čak je i tokom vlasti Slobodana Miloševića Sulejmanu Ugljaninu bio omogućen povratak iz izgnanstva.
S druge strane, Albanci iz Preševske doline, prema njegovim rečima, nisu imali slične benefite
Problemi visokog obrazovanja i dalje su nerešeni, nostrifikacija diploma sa Kosova je blokirana, a učešće Albanaca u institucijama na republičkom nivou gotovo da ne postoji – nema ministara, zamenika ministara, ni drugih visokih funkcionera
Ističe da Nacionalni savet Albanaca nije uspeo da obezbedi upotrebu nacionalnih simbola, obrazovanje na maternjem jeziku, ni stvarnu dvojezičnost u opštinama gde Albanci čine većinu.
„Paradoksalno, zahvaljujući uticaju Sandžaka otvorena je Medresa u Preševu, što je izazvalo nove podele unutar Islamske zajednice – između onih koji su bliži Sandžaku i onih koji se oslanjaju na Kosovo“, navodi on.
U saopštenju se dodaje i da su predstavnici Sandžaka bojkotovali Izbornu skupštinu Rijaseta Islamske zajednice Srbije kada je prvi put izabran poglavar albanske nacionalnosti, što, kako tvrdi Saćipi, oslikava nedostatak međunacionalne solidarnosti.
On podseća da je za razliku od Sandžaka, Preševska dolina bila poprište oružanih sukoba i referenduma za autonomiju. „Ni danas ne postoje informacije o učešću bošnjačkih vojnika u operacijama na Kosovu i o njihovom ponašanju prema Albancima“, dodaje.
Saćipi ističe da se bošnjačkom stanovništvu garantuju verska i kulturna prava, dok se Albanci suočavaju sa problemima diskriminacije – u obrazovanju, zapošljavanju, priznavanju diploma, rešavanju pitanja adresa i nacionalnih simbola.
„Ironično je to što Bošnjaci danas aktivno učestvuju u protestima protiv režima Aleksandra Vučića, dok su slični protesti u Preševskoj dolini retki – bilo da su u pitanju borba za nacionalna prava ili protiv političkog sistema“, ističe on.
Na kraju, Saćipi upozorava na sve češće poruke o oživljavanju autonomije Sandžaka, pa i tvrdnje da „ako Srbi u Republici Srpskoj imaju pravo na otcepljenje, onda to pravo imaju i Bošnjaci u Srbiji“. „Albanci iz Preševske doline, međutim, u tim revolucionarnim scenarijima ostaju zaboravljeni“, zaključuje autor.
