Bujanovac, 30. jul 2025. Globalni savez civilnog društva CIVICUS ponovo je stavio Srbiju na listu za praćenje zbog ozbiljnog pogoršanja građanskih sloboda, saopšteno je danas iz sedišta organizacije u Johanesburgu. Kako se navodi, odluka je doneta zbog pojačane represije prema masovnim studentskim protestima koji traju od novembra 2024. godine.
U saopštenju koje prenose Građanske inicijative se navodi da „kontinuirano prisustvo Srbije na listi za praćenje odražava sve ozbiljnije pretnje pravima na mirno okupljanje, slobodu izražavanja i udruživanja, jer vlasti koriste nasilje, nadzor i politički motivisana gonjenja kako bi ugušile kritičke glasove“.
CIVICUS Monitor trenutno ocenjuje građanski prostor u Srbiji kao „opstruiran“, što znači da organizacije civilnog društva i građani deluju u otežanim uslovima, uz stalne pravne i praktične prepreke. Uz Srbiju, na listi za praćenje trenutno se nalaze i Kenija, El Salvador, Indonezija, Turska i Sjedinjene Američke Države.
Protesti dočekani nasiljem
Masovni studentski protesti, koji su izbili zbog korupcije i urušavanja infrastrukture, naišli su na odgovor vlasti u vidu nasilja, hapšenja i zastrašivanja. Policija je, prema navodima organizacije, prekomerno koristila silu, uključujući suzavac i fizičke napade na demonstrante. U prvoj nedelji jula zabeleženo je više od 400 hapšenja, a neki uhapšeni su, navodi se, pretrpeli teške povrede.
ZVUČNI TOP
Posebnu zabrinutost izazvalo je korišćenje akustičnog oružja (LRAD) tokom protesta 15. marta, kada je oko 300.000 ljudi u tišini odavalo poštu žrtvama urušavanja železničke stanice. Dezorijentišući zvuk izazvao je paniku i stampedo, a uprkos negiranju, vlasti su kasnije priznale prisustvo uređaja
Podrška batinašima i pritisci na pravosuđe
CIVICUS ukazuje i na slučajeve pomilovanja nasilnika – među njima i muškaraca koji su brutalno pretukli studentkinju u Novom Sadu – kao i pritiske na tužioce i sudije koji se protive represiji. Tokom marta zabeleženi su i slučajevi nezakonitog prisluškivanja opozicionih i civilnih aktera, čiji su snimci kasnije emitovani u provladinim medijima.
Studenti i aktivisti su hapšeni bez naloga, a pojedinci optuženi za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Demonstranti koji su organizovali barikade i spontane proteste bili su mete kontrademonstranata, koje su, prema izveštaju, štitile gradske vlasti i policija.
Odmazde prema građanima
Građani koji su podržali proteste suočavali su se sa otkazima, pretnjama, kampanjama blaćenja i deportacijama. U jednom slučaju, privatni prevoznik koji je prevozio demonstrante preživeo je policijsko maltretiranje, što ga je, prema navodima, dovelo do pokušaja samospaljivanja ispred prostorija vladajuće stranke.
„Svedočimo razgradnji građanskih sloboda u Srbiji u realnom vremenu“, upozorava Simona Mladenovska iz Balkanske mreže za razvoj civilnog društva (BCSDN), i poziva međunarodnu zajednicu – naročito Evropsku uniju – da reaguje odlučnije.
CIVICUS Monitor prati stanje građanskih sloboda u 198 zemalja i teritorija i ocenjuje ih kroz pet kategorija: otvoren, sužen, opstruiran, potisnut i zatvoren. Srbija se i dalje nalazi u kategoriji „opstruiran“, zajedno sa još 34 zemlje.
