Bujanovac, 30. jul 2025. Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Svetiteljka se poštuje kao zaštitnica žena i borac za hrišćansku veru, a običaj nalaže da se na ovaj dan ne rade nikakvi poslovi, naročito ne radovi u polju.
Prema crkvenom predanju, Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka u Antiohiji, u južnoj Anadoliji, u vreme cara Dioklecijana. Iako jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se već u 12. godini, što je navelo njenog oca da je se odrekne. Zavetujući se da se nikada neće udati, odlučila je da svoj život posveti Hristu. U 16. godini, zbog odbijanja braka i vere u Isusa Hrista, bila je izložena teškim mukama, a potom pogubljena mačem, piše RTS.
Mošti Svete Marine vekovima su poštovane kao čudotvorne i isceliteljske. Danas se njena ruka čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori.
U narodu postoji verovanje da Ognjena Marija pomaže bolesnima i odgovara na molitve bez obzira na veroispovest. Prikazuje se sa krstom i palmom – simbolima mučeništva, sa zmajem pod nogama i plamenim kućama u pozadini.
Iako nije označena crvenim slovom u crkvenom kalendaru, Ognjena Marija se duboko poštuje u narodu, a neke pravoslavne porodice je slave i kao krsnu slavu. U narodnom predanju, ona je sestra Svetog Ilije i, poput njega, kažnjava ognjem. Veruje se da ona skriva njegov praznik da se ne bi od sreće razbesneo i gromovima uništio svet.
Običaji nalažu da se danas apsolutno ništa ne radi – posebno ne žene, jer se smatra da rad na ovaj dan ne donosi sreću. Narodna izreka kaže: „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu.“ U mnogim krajevima Srbije i danas se prepričavaju priče o požarima koji su, navodno, pogađali one koji su se ogrešili radeći na ovaj dan.
Na praznik, kada “gori nebo i zemlja”, kako kaže narod, ne treba ni „konac u iglu udenuti“.
