Bujanovac, 9. decembar 2025. (foto Ministarstvo odbrane) – “Imate visoke oficire koji otvoreno napadaju studente, generale koji na društvenim mrežama pišu za studente da rade za ustaše. U takvoj jednoj klimi, kako mislite da mladi pobunjenik dođe u vojsku”, rekao je vojni analitičar Aleksandar Radić povodom najava uvođenja obaveznog vojnog roka.
Radić smatra da tek buduća i drugačija Srbija može da pozove ljude u kasarne, a u ovom trenutku nemoguće je da se pokrene proces obaveznog služenja vojnog roka jer imamo duboko podeljeno društvo.
On je za N1 izjavio da potreba za obaveznim rokom postoji jer Srbija nema dovoljan broj vojnika u jedinicama, ali da je problem kako motivisati kvalitetne mlade ljude da dođu i da nose uniformu.
Po njegovim rečima, služenje vojske ovde nikada neće biti kao što je nekada bilo u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), jer su danas drugi ljudi i druge emocije, te da sadašnja vlast nije preduzela ništa da javnost na obavezni vojni rok pripremi.
-Ne možete reprodukovati sistem JNA u sadašnjoj zemlji, tim više što je politički ambijent drugačiji. U to vreme ljudi su verovali u svrsishodnost poteza koje čine, a danas imate politiku koja vodi zemlju kako oni žele – to je zapravo početni problem. Od 2017. kada je predsednik Vučić, tada premijer, prvi put rekao da treba da se služi vojni rok, kad je postalo jasno da će to da se desi, nije od strane politike preduzeta nijedna ozbiljna aktivnost na pripremi u javnom mnjenju takve ideje – navodi Radić.
Suština problema jeste kako napraviti savremeni model, smatra vojni analitičar.
-Potreba postoji, Vojska Srbije zavisi od popune rezervistima. Ono što Vojska Srbije ima u miru je osnova za razvoj ratne vojske. Organizacijsko-formacijski sastav koji sada imamo je marginalno nadograđeni sistem koji je uspostavljen tokom reorganizacije 2006-2007. koji je vodio general Ponoš – kaže Radić.
Problem nastaje jer je broj profesionalaca nedovoljan, a jedino Srbija smatra poverljivim podatkom koliko imamo vojnika i to se krije od naroda, ističe on.
-Mi ne krijemo to od stranaca. Srbija kroz podregionalni sporazum o kontroli naoružanja sa zemljama koje su bile zahvaćene ratom devedesetih, zatim kroz razmenu podataka preko Bečkog dokumenta s OEBS-om daje podatke koje je brojno stanje prema strancima. I to je podložno kontroli, ali problem je domaće javno mnjenje. Problem je nespremnost politike da se suoči sa kritikom gde je zapravo problem – zbog čega ne postoji dovoljan broj vojnika u jedinicama – kaže Radić.
Analitičar kaže i da vlast uvek nastupa arogantno govoreći “imamo mi sve što treba, imamo mi dovoljno ljudi”, ali da mi zapravo nemamo ljudi.
-Nemamo ljude, jedno je naoružanje i infrastruktura i sve ostalo – ljudi su problem, kako motivisati kvalitetne mlade ljude da dođu i da nose uniformu -navodi Radić.
Ističe i da u Srbiji trenutno imamo duboko podeljeno društvo i da nije moguće uspostaviti sistem obaveznog služenja vojnog roka u ovoj situaciji, odnosno dok god se ona ne promeni.
-Tek buduća, drugačija Srbija može da pozove ljude u kasarne. Jedan praktičan problem je kako pozvati nekoga ko je 2006. godište ove godine u uniformu, a on je recimo učesnik blokade u svojoj gimnaziji, i ulazi u jedinice koje su duboko u službi režima, gde ste recimo stavili Vučićeve slike na zidove – navodi Radić.
Dodao je da imamo Vojno-bezbednosnu agenciju koja se okomila na sve i svakoga ko ne voli sistem.
-Imate visoke oficire koji otvoreno napadaju studente, ljude koji su generali i koji na društvenim mrežama pišu za studente da rade za ustaše. U takvoj jednoj klimi, kako mislite da mladi pobunjenik dođe u vojsku – pita Radić.
Vojni analitičar kaže da je u ovom trenutku nemoguće da se pokrene proces obaveznog služenja vojnog roka upravo zbog podeljenosti društva.
-Onog momenta kada taj mehanizam krene, onda ćemo videti šta će se desiti, jer je to kratak vojni rok i neće dovesti do dubokih turbulencija. On je čak sa stanovišta osposobljavanja ljudi za vojsku nesvrsishodno kratak, nekih šest meseci je minimum i to je posledica racionalne analize – koliko puta je potrebno da ponovite radnju da to ostane zauvek upisano – objašnjava Radić.
