Bujanovac, 9. decembar 2025. I u izveštaju Saveta Evrope stoji da se u Srbiji krše prava Albanaca, kaže predsednik bujanovačkog odbora PDD Ragmi Mustafi.
-Savet Evrope je jasno rekao ono što mi govorimo godinama: Srbija ne garantuje Albancima čak ni najosnovnija jezička prava. Osnovni formulari nisu na albanskom jeziku. Administracija ne govori albanski. Zvanični dokumenti ne postoje na albanskom jeziku. Javne službe ne funkcionišu na albanskom jeziku – kaže funkcioner Partije za demokratsko delovanje Šaipa Kamberija.
Po njegovim rečima, od svih obećanja Srbije za 2025. godinu nije ostvareno ništa, što primećuje i Savet Evrope.
Mustafi: Izveštaj Evropske komisije potvrdio nedostatak prava Albanaca u Srbiji
-Ovo nije tehnički problem. Ovo je državna politika da se albanski jezik potisne iz institucija, a Albanci iz javnog prostora – kaže on.
Dodao je da istovremeno Srbija zahteva nenadmašne standarde za srpsku manjinu na Kosovu, ali ne garantuje Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi čak ni jednostavan formular na njihovom jeziku.
-Ovo nije „multietničnost“. Ovo je diskriminacija koju je dokumentovala sama Evropa. Izveštaj Saveta Evrope nam daje činjenice. Imamo obavezu da ih pretvorimo u političko, diplomatsko i institucionalno delovanje. Albanski nije strani jezik u dolini. To je zvanični jezik, jezik građana, jezik naroda koji nema nameru da bude ućutkan – poručuje Mustafi.
Komitet eksperata Evropske povelje za regionalne i manjinske jezike u okviru Saveta Evrope objavio je novi izveštaj o sprovođenju preporuka za hitnu akciju u Srbiji i bavio se i položajem albanskog jezika.
Većina preporuka iz 2023. godine nije u potpunosti ostvarena, navodi se u izveštaju.
Komitet primećuje da su državne institucije u više slučajeva samo ohrabrivale nacionalne savete da primene preporuke, ali da ti saveti — uključujući i Nacionalni savet albanske nacionalne manjine — zbog nedovoljnog finansiranja i manjka kadra nemaju kapacitet da u potpunosti unaprede upotrebu manjinskih jezika. Komitet ponavlja da konačna odgovornost za sprovođenje Povelje pripada državnim organima, a ne nacionalnim savetima.
Jedna od centralnih preporuka bilo je ohrabrivanje korišćenja albanskog jezika u komunikaciji sa lokalnim službama države (opštine, policija, poreske službe, katastar, inspekcije).
Iako postoji pravni osnov da se zahtev ili podnesak preda na albanskom jeziku, Komitet konstatuje da je u praksi ta mogućnost veoma malo korišćena tokom 2022–2025., uglavnom zbog:
nedostatka dvojezičnih obrazaca i dokumenata,
nedovoljno obučenih službenika,
nedovoljne informisanosti građana o svojim pravima.
Komitet posebno naglašava da administrativna dokumentacija poput prijave prebivališta, vozačke dozvole, poreskih obrazaca i drugih najčešće korišćenih dokumenata i dalje nije dostupna na albanskom jeziku, što ozbiljno ograničava primenu prava zagarantovanih Poveljom.
Za razliku od nekih drugih manjinskih jezika koji se izučavaju u minimalnom obimu (dva časa nedeljno), albanski jezik ima razvijeniji model nastave u Preševu, Bujanovcu i delovima Medveđe.
Međutim, Komitet ističe da:
postoje poteškoće u obezbeđivanju udžbenika, naročito u višim razredima,
postoji nedostatak kvalifikovanih nastavnika, posebno za stručne predmete na albanskom jeziku,
nije u dovoljnoj meri razvijena dvojezična nastava, koju Komitet smatra minimalnim standardom Povelje.
