Bujanovac, 18. decembar 2025. (foto arhiva IOM) – Predsednik Upravnog odbora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je, povodom 18. decembra – Međunarodnog dana migranata, da se u Srbiji u svakom trenutku nalazi između 700 i 1.000 lica u iregularnom boravku, dok je prema procenama najmanje 35.000 ljudi ušlo i prošlo kroz zemlju tokom ove godine. Kaže da oni sada zaobilaze prihvatne centre u Bujanovcu i Preševu.
Đurović je za agenciju Beta rekao da Srbija nije samo tranzitna zemlja za izbeglice, već da beleži i kontinuiran priliv legalne radne snage, usled hroničnog nedostatka domaćih radnika, prenosi Novi magazin.
On je upozorio da je položaj iregularnih migranata i dalje izuzetno osetljiv, jer nemaju regulisan boravak. Kako je naveo, oni uglavnom zaobilaze preostale otvorene prihvatne centre u Preševu i Bujanovcu, slabije su vidljivi javnosti i sve češće zavise od krijumčara koji im obezbeđuju smeštaj i organizuju nastavak puta ka Evropskoj uniji.
„Zbog neregulisanog statusa često su izloženi nasilju i eksploataciji, a retko prijavljuju zloupotrebe jer se plaše posledica“, rekao je Đurović.
Govoreći o azilnom sistemu, istakao je da se tražioci azila i u 2025. godini suočavaju sa dugim i neefikasnim procedurama, koje u prvom stepenu mogu da traju i duže od godinu dana. Od početka godine do kraja novembra u Srbiji je registrovano 597 tražilaca azila, podneto je 122 zahteva, dok je azil odobren u svega sedam slučajeva.
Đurović je naveo da je položaj ukrajinskih i ruskih izbeglica drugačiji, jer se u Srbiji nalaze legalno i lakše se integrišu. Od početka godine do kraja oktobra humanitarnu zaštitu dobilo je 1.127 ukrajinskih državljana, dok se u Srbiji, prema procenama, nalazi više od 40.000 ruskih i oko 6.000 ukrajinskih državljana.
Prema njegovim rečima, Srbija je propustila priliku da prihvati veći broj ukrajinskih izbeglica, koji su u velikom broju prolazili kroz zemlju, ali u njoj nisu videli dugoročno utočište. „Efikasniji sistem zaštite mogao je istovremeno da bude human odgovor i rešenje za nedostatak radne snage“, ocenio je on.
Đurović je upozorio i na probleme sa kojima se suočavaju strani radnici u Srbiji, navodeći da su često izloženi kršenju radnih prava, oduzimanju dokumenata i lošim uslovima smeštaja. Dodao je da nedostatak sistemske brige o njihovoj integraciji može dovesti do toga da legalna migracija preraste u iregularnu, kada radnici odluče da zemlju napuste ilegalnim putevima ka EU.
„To stvara probleme i za poslodavce i za državu, jača krijumčarenje i povećava rizik od zloupotreba“, zaključio je Đurović, naglašavajući potrebu za formiranjem posebnog tela koje bi se bavilo integracijom migranata koji imaju osnov da ostanu u Srbiji.
