Bujanovac, 24. decembar 2025. Struja za domaćinstva u Srbiji poskupeće naredne godine, navodi se u najnovijem Izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o sprovođenju aktuelnog aranžmana sa Srbijom.
Prema dogovoru Vlade Srbije i MMF-a, naredno usklađivanje tarifa planirano je najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, dok će tačna visina poskupljenja biti poznata nakon detaljne finansijske analize energetskih preduzeća, čiji se završetak očekuje u maju. Ovo je navedeno u Izjavi o ekonomskim politikama do 2027. godine, koju je Vlada Srbije uputila Fondu, prenosi N1.
Struja je već poskupela ove godine.
U dokumentu se ističe da povećanje cena električne energije za domaćinstva u svakom slučaju neće biti niže od stope inflacije merene indeksom potrošačkih cena, uvećane za jedan procentni poen.
MMF navodi da je redovno prilagođavanje tarifa ključno za dugoročnu stabilnost energetskog sektora, jer omogućava nadoknadu troškova i finansijsku održivost državnih energetskih preduzeća u uslovima velikih investicionih potreba.
Fond je takođe najavio da će naknade koje Elektrodistribucija Srbije i Elektromreža Srbije plaćaju EPS-u za gubitke biti povećane sa 70 na 80 evra po megavat-času, najkasnije do 1. oktobra 2026. godine.
Posebna pažnja u izveštaju posvećena je Naftnoj industriji Srbije (NIS), koju MMF ponovo označava kao „makroekonomski kritičnu“ kompaniju. Obezbeđivanje njenog nesmetanog rada ocenjeno je kao prioritet, jer bi ozbiljniji poremećaji u snabdevanju mogli imati fiskalni efekat od jedan do dva procenta bruto domaćeg proizvoda.
Vlasti Srbije su poručile da rade na trajnom rešenju koje bi omogućilo ukidanje sankcija NIS-u i nastavak prerade sirove nafte, kako bi se izbeglo oslanjanje na uvoz gotovih derivata, koji su i do 25 odsto skuplji od domaće proizvodnje. MMF procenjuje da bi eventualno preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u moglo da košta državu između 500 miliona i dve milijarde evra.
Izveštaj upozorava i na pogoršanje stanja javnih finansija, posebno zbog rasta unutrašnjih dugova države, koji su sa 10,6 milijardi dinara krajem prošle godine porasli na 18,5 milijardi dinara u septembru 2025. Kao glavni problem istaknuto je poslovanje preduzeća Putevi Srbije, gde su dugovi rasli zbog neovlašćenih projekata i obaveza van mandata tog preduzeća.
Na kraju, MMF upozorava da se makroekonomska stabilnost Srbije nalazi pod pritiskom zbog unutrašnjih političkih tenzija i dugotrajnih protesta, uz ocenu da bi politički pritisci i populističke mere mogli usporiti reforme i narušiti poverenje investitora.
