Bujanovac, Niš, 27. februar 2026. – Osuđujuća presuda protiv bivšeg komandanta Kopnene vojske Srbije Milosava Simovića, zbog kršenja Zakona o tajnosti podataka, rezultat je „prljavog posla koji je uradila VBA po nalogu ’odozgo‘“, ocenio je za Danas nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije i penzionisani general-major Momir Stojanović. Simovićev advokat Mirko Krstović je dodao da njegov branjenik, „nije nikome odao nikakav tajni podatak“, a da je sklopio Sporazum o priznanju krivičnog dela „sagledavajući trenutak u kome se sve ovo dešavalo“.
Stojanović je rekao da oko osude i ekspresnog penzionisanja generala Simovića postoje brojne nelogičnosti, kontradiktornosti i nepoznanice koje otvaraju sumnju u nameru njegove diskreditacije i uklanjanja sa visoke dužnosti u Vojsci Srbije.
“Očigledno je smetao naglašeni patriotizam i ugled koji je general Simović uživao u narodu. Sklonjen je jer je nekome, a zna se kome smetao“, kaže penzionisani general Stojanović za Danas.
Stojanović kaže da je, „čak i ako je general Simović u konkretnom slučaju načinio propust“, obaveza nadležnih organa u Vojsci da ga predhodno upozore na to.
„Stiče se utisak da je neko jedva čekao da general Simović napravi neku grešku kako bi ga sklonio, pošto mu po stručnosti i profesionalnosti nisu mogli naći propuste“, kaže Stojanović.
Prema njegovim rečima, general Simović je krajem 2018. godine kao profesionalac stoički prihvatio odluku da kao komandant Kopnene vojske ne bude imenovan za načelnika Generalštaba, što je do tada bila ustaljena praksa, ali je „očigledno i pored toga nekome smetao“.
SRAMNO ĆUTANJE KOLEGA IZ VOJSKE
Ne iznenadjuje me ćutanje i neoglašavanje o ovom slučaju vojnih strukovnih udruženja, a pre svih Kluba generala. Ćutanje i sklanjanje od problema, kao i prisutni strah su danas, nažalost, osnovno obeležje svih profesija, pa i vojne. Uredno se komentarišu ratovi po belom svetu, a o hapšenju komandanta Kopnene vojske- ni reči. Sramno za jednu profesiju, kaže penzionisani general Stojanović.
PRESUDA
U presudi Višeg suda u Nišu, dostavljenoj Danasu navodi se da je Simović osuđuje na kaznu zatvora od šest meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje jer je „podatke koji su ’strogo poverljivi’ ili predstavljaju ‘državnu tajnu’ učinio dostupnim nepozvanim licima“, o čemu su Bujanovačke pisale ranije.U presudi se precizira da je Simović naredio pojedinim pripadnicima Komande KoV da prebace poruke sa stepenom tajnosti iz njegovog službenog mobilnog telefona na privatni hard disk, kao i da izmeste kopije vojnih dokumenata u njegov stan, što su oni učinili u periodu od 23. do 30. juna prošle godine.
Neposredno pre toga, 12. juna prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz kojim generalu Simoviću prestaje profesionalna vojna služba po sili zakona sa pravom na penziju. On je 27. juna predao dužnost, a u novembru je formalno otišao u penziju.
Radi se o vojniku blistave karijere koji je bez ijednog bezbednosnog propusta dogurao do komandanta kopnene vojske. S obzirom na dužnosti koje je obavljao, bio je pod kontraobaveštajnom i bezbednosnom zaštitom vojne službe bezbednosti, koja nije raspolagala saznanjima o nezakonitom postupanju sa tajnim vojnim podacima, kaže bivši direktor VBA, koji je bio i načelnik Vojne službe bezbednosti.
Simovićev branilac, advokat Krstović, dodaje da general Simović ne bi imao posla sa pravosudnim organima da je otišao u penziju odmah kada je predao dužnost 27. juna, ali da neko „iznad njega“, zbog „dugogodišnje neskrivene ljubomore“, nije voleo što je on i nakon predaje dužnosti ostao u službi.
Zašto se plašite generala Simovića? Poslaničko pitanje ministru odbrane
REČI SIMOVIĆEVOG ADVOKATA
Prema njegovim rečima, general Simović je imao samo tri i po dana da preda dužnost nakon što je smenjen sa mesta komandanta Kopnene vojske Srbije. Zbrzan iznenadnom smenom i kratkim rokom, nije uspeo da razvrsta tridesetsedmogodišnju ličnu i službenu arhivu, te ju je poslednje noći roka predao svojim prvim saradnicima da je zapakuju i prebace u njegov stan, u kojem niko ne živi, a od kojeg je „samo on imao ključ“. Nameravao je da, čim bude imao više vremena, sklonjenu dokumentaciju, čiji „najveći deo nje imao nikakav stepen tajnosti“, odgovorno razvrsta „jer je i dalje bio u službi, ali nije imao niti novu dužnost, niti kancelariju“. Dokumentaciju su zapakovali i prebacili u stan pripadnici njegove komande, koji su i učesnici u odbrani zemlje od NATO agresije i „imaju odgovarajući sertifikat za rad sa poverljivim dokumentima“.
Na pitanje Danasa zašto je onda njegov branjenik potpisao Sporazum o priznanju krivičnog dela, Krstović odgovara da on „ni na koji način nije želeo da kompromituje vojsku i državu, svesno ih stavljajući ispred porodice i sebe“, te da takav njegov postupak „razume svako ko ga bar malo poznaje“.
General Simović će, inače, izdržavati kaznu zatvora u prostorijama u kojima stanuje „bez elektronskog nadzora“, a ukoliko ih bude napustio jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija. Njemu je, takođe, izrečena mera bezbednosti „zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti na kojima se rukuje tajnim podacima u trajanju od dve godine, računajući od dana pravosnažnosti presude“. Izrečena mu je i mera bezbednosti „oduzimanje predmeta“, među kojim su službeni mobilni telefon, hard disk i više fascikli i koverte sa brojnim kopijama vojnih dokumenata.
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Negotinu, Dragan Pejkić, ranije je kazao da je protiv Simovića „formiran predmet po krivičnoj prijavi Vojske Srbije“. Predistražni postupak je vodilo niško VJT, a istragu nastavilo VJT u Negotinu.
