Bujanovačke će u narednih nekoliko dana predstaviti svoje veliko istraživanje o položaju Albanaca na jugu Srbije, nastalo uz podršku Balkanske istaživačke mreže (BIRN). Iako nije najbrojnija u Srbiji, albanska nacionalna manjina poslednjih decenija u fokusu je domaće i međunarodne javnosti, a o njenom položaju raspravlja se i u američkim i institucijama EU. Na to su svakako najviše uticali sukobi na Kosovu koji su 1999. kulminirali NATO kampanjom na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koji su se nedugo zatim prelili i na jug Srbije kada su se sukobili naoružani Albanci okupljeni u OVPMB i državne snage bezbednosti. Iako je od sukoba prošlo više od dve decenije, region juga Srbije i dalje pati probijajući se trnovitim putem ka normalizaciji odnosa i kroz izazove koje nosi život u multietničkoj zajednici. Bujanovačke u svojoj analizi nude dubinski pogled na izazove sa kojima se Albanci suočavaju u Srbiji, državi u kojoj žive, o odnosu države prema njima ali i o perspektivama koje nudi život u nacionalno, kulturološki i verski mešovitoj sredini
Pišu: Nikola Stevanović, Ivana Jovanović i Dejana Cvetković
“Hitno zaustavljanje procesa pasivizacije adresa albanske zajednice”, glasi prva tačka Plana od 10 tačaka predsednika opštine Bujanovac Arbera Pajazitija. Istraga pasivizacije je i u prvoj tački predloga zakona koji je u proceduri u američkom Kongresu.
Albanci u Bujanovcu, Preševu i Medveđi nemaju dilemu da se administrativna mera pasivizacije prebivališta sprovodi selektivno i da je uperena direktno protiv Albanaca, sa ciljem promene etničke strukture u ove tri opštine. Predstavnici države ove tvrdnje demantuju.
Kako kažu predstavnici Albanaca, posledica pasivizacije su brojne: Promene u biračkom spisku i gubitak prava glasa, poteškoće u izdavanju ličnih dokumenata i ostvarivanju raznih socio-ekonomskih prava.
Pasivizacija je posebno izražena u Medveđi, tvrde Albanci.
Portal Bujanovačke je Policijskoj upravi Vranje uputio zahtev za pristup informacijama od javnog značaja tražeći podatke o broju i teritorijalnoj raspodeli pasivizacija, razlozima za njihovo pokretanje, ulozi drugih državnih organa u iniciranju postupka, kao i eventualnoj evidenciji po nacionalnoj pripadnosti i pravnim sredstvima koja su građanima na raspolaganju.
Položaj Albanaca u Srbiji (2): Škole bez knjiga, mladi bez prava na posao u sopstvenoj zemlji
Podaci koje nam je dostavila Policijska uprava Vranje pokazuju da je u poslednjih pet godina došlo do rasta broja pasivizacija prebivališta na teritoriji ove uprave, uz izražene oscilacije u pojedinim opštinama.
Ukupan broj donetih rešenja o pasivizaciji adrese raste iz godine u godinu: od 417 u 2021. godini do 526 u 2024, dok je u 2025. zabeležen nagli skok na 826 rešenja.
Ovakav porast u poslednjoj godini predstavlja najizraženiji rast u posmatranom periodu i otvara pitanje da li je reč o intenziviranju kontrole prebivališta, promeni prakse drugih državnih organa ili o sistemskoj akciji šireg obima. Bez dodatnih podataka o razlozima i strukturi slučajeva, ostaje nejasno šta je konkretno dovelo do novih slučajeva pasivizacija.
Preševo 2024. nagli skok
Posebno je uočljiv podatak za opštinu Preševo u 2024. godini, kada je zabeleženo 496 pasivizacija, što je višestruko više u odnosu na prethodne godine (50 u 2021, 135 u 2022, 95 u 2023).
Takav nagli skok u jednoj godini, koji potom u 2025. opada na 188, ukazuje na moguću specifičnu akciju ili inicijativu koja je bila koncentrisana upravo u tom periodu i na toj teritoriji. U poređenju sa Vranjem i Bujanovcem, gde brojke ostaju relativno stabilne, Preševo se 2024. izdvaja kao izuzetak.
Razlozi: Nedostupnost i neboravak na adresi
Kao najčešće razloge za pasivizaciju, PU Vranje navodi:
- neizmirena dugovanja,
- nedostupnost lica nadležnim organima,
- činjenicu da lice ne živi na prijavljenoj adresi.
Policijska uprava Vranje navodi da ne vodi evidenciju o nacionalnoj pripadnosti lica čije je prebivalište pasivizirano, kao i da se u postupku ne pravi razlika po tom osnovu.
Predsednik NSA Enkel Redžepi istakao je za Bujanovačke da tvrdnje o selektivnoj pasivizaciji adresa NSA ne zasniva isključivo na pojedinačnim slučajevima, već na više domaćih i međunarodnih izveštaja koji ukazuju na obrazac primene ovog mehanizma upravo u opštinama sa većinskim albanskim stanovništvom.
-Pre svega, publikacija Odbora za ljudska prava pod nazivom „Proces postkonflikta u Preševu, Bujanovcu i Medveđi: (Ne)integracija albanske nacionalne manjine u Srbiji“ konstatuje da su nedostatak integracije i administrativne prepreke, uključujući pasivizaciju, među ključnim problemima postkonfliktnog perioda. Dalje, istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR Srbija) pod nazivom „Pasivizacija adresa Albanaca u Preševskoj dolini kao diskriminatorna praksa“ analizira primenu Zakona o prebivalištu i boravištu i zaključuje da je mehanizam pasivizacije primenjivan restriktivno i disproporcionalno prema Albancima – navodi Redžepi.
Poziva se i na američki Stejt Department i Evropski parlament.
REDŽEPI (NSA): ADMINISTRATIVNO ETNIČKO ČIŠĆENJE
-Stejt department u Izveštaju o ljudskim pravima za Srbiju (2022) navodi da postoji zabrinutost zbog disproporcionalne primene pasivizacije prema etničkim Albancima. Evropski parlament, u svojoj rezoluciji (paragraf 79), izražava duboku zabrinutost zbog navoda i studija koje ukazuju da vlasti Srbije sistematski i diskriminatorno zloupotrebljavaju zakon o prebivalištu kroz pasivizaciju adresa etničkih Albanaca u južnoj Srbiji i poziva na nezavisnu istragu. Takođe, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji u svom izveštaju opisuje pasivizaciju kao „administrativno etničko čišćenje“, navodeći da posledice tih postupaka utiču na smanjenje broja prijavljenih Albanaca u ovim opštinama – kaže predsednik NSA.
Konačno, dodao je, postoji i dokumentovana baza pojedinačnih slučajeva kroz inicijative civilnog društva, uključujući platformu pasivizimi.com, gde su sistematizovane posledice pasivizacije po ostvarivanje osnovnih prava građana.
-Zbog svega navedenog smatramo da ovo nije pitanje percepcije već pitanje institucionalne transparentnosti. Jedini način da se otklone dileme jeste objavljivanje zvaničnih podataka po opštinama: broj pokrenutih postupaka, broj pasivizovanih adresa i pravni osnov za svako rešenje – kaže predsednik NSA.
Dok takvi podaci ne budu javno dostupni, naglašava, opravdano je postavljati pitanje da li je reč o neutralnoj administrativnoj proceduri ili o praksi sa ozbiljnim diskriminatornim efektima.
Medveđa kao primer
Rahim Salihi, organizacioni sekretar Partije za demokratsko delovanje (PDD) i odbornik u bujanovačkoj skupštini smatra da MUP krije prave podatke o pasivizaciji adresa. On navodi primer Medveđe gde su, kako tvrdi, zbog pasivizacija Albanci izgubili političku vidljivost:
-Mi smo sad dobili podatak, mislim da je u poslednjih 15 godina samo u Bujanovcu pasivizirano više od 1.000 građana. U Preševu znatno veći broj. Uvek kada pitate nadležne organe, daju vam celinu – bez etničke strukture. Međutim, ako po zadnjem popisu stanovništva u Preševu živi preko 93 odsto Albanaca, lako je izvući zaključak da se tamo pasiviziraju Albanci. Pa tako imate manju stopu pasivizacije adresa u Nišu nego u Preševu. Istraživanja koja su radila organizacije koje ne pripadaju albanskoj zajednici, nego su profesionalne, činjenica da je pasivizacija kao tema dobila veliku međunarodnu pažnju, činjenica da MUP na neki način krije podatke, jer daju brojke bez etničke strukture, ili različite brojke različitim podnosiocima zahteva, govori da se tu nešto dešava. Imate slučaj Medveđe gde su Albanci tamo bukvalno izgubili političku vidljivost u skupštini Medveđe. Albanska zajednica sada tamo ima dva odbornika, a kada sam ja počeo da se bavim politikom 2012. godine, imala je osam odbornika –kaže Rahim Salihi.
Na konstataciju da mnogi Albanci iz Medveđe sada žive na Kosovu, Salihi odgovara da je to privremeni boravak.
-Pa šta da rade u Medveđi? Da li to znači da su svi Srbi iz Medveđe koji žive u Lebanu, Leskovcu i Nišu, pasivizirani u Medveđi? Nisu – kaže Salihi.
Bivši predsednik NSA i aktuelni savetnik kosovskog premijera Albina Kurtija za Preševo, Bujanovac i Medveđu, Ragmi Mustafi, takođe, nema dilemu da se pasivizacija sprovodi selektivno nad Albancima i protiv Albanaca.
Tvrdi da je pasivizacija počela pre 15 godina.
*Razgovor sa Mustafijem vođen je pre nego što je imenovan za savetnika kosovskog premijera krajem februara
-Postoji istraživanje Flore Ferati, koje nedvosmisleno pokazuje da je u opštinama Lebane i Bojnik pasivizacija je 0,1 ili 0,2 odsto, dakle jako retka pojava, a u susednoj opštini Medveđa je 26 procenata. U tih 26 odsto pasivizovanih građana više od 80 odsto su Albanci. Nemam dilemu da pasivizacija cilja na Albance – naglašava Mustafi.
Dodaje i da je on sam napisao i pomogao kod pisanja mnogo prigovore, ali da nijedan nije usvojen, odnosno da vraćanja adresa nije bilo ni u jednom slučaju.
-To je projekat bezbednosnih struktura iz Vranja i Leskovca, a trebalo je da posluži u korist ideje o razmeni teritorija Kosova i Srbije, da se negde izjednači broj stanovnika – tvrdi Mustafi.
Privrednik i medijski radnik Nedžat Behluli naglašava da je pasivizacija zakonski mehanizam koji postoji i u drugim državama. Ipak, ukazuje na disproporciju.
-Proporcionalno gledano, ovde je dva do tri puta više pasivizacija nego u drugim delovima Srbije – kaže on.
Iako pasivizacija ne znači gubitak državljanstva, naglašava, ona povlači gubitak prava glasa i dodatne administrativne procedure.
-Postavlja se pitanje – šta država time postiže? Ako ne gubiš državljane, a praviš im probleme, onda stvaraš nezadovoljstvo – ističe Behluli.
Dodao je da je percepcija da se ta mera selektivno primenjuje.
U oktobru 2023. godine u Beogradu, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) predstavila je istraživanje o pasivizaciji adresa Albanaca na jugu Srbije. Prema njihovim nalazima, između 2012. i 2022. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova pasivizovalo je najmanje 4.000 adresa građana albanske nacionalnosti u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Posledice ove prakse su višestruke – od brisanja iz biračkih spiskova do gubitka pristupa ličnim dokumentima, zdravstvenoj zaštiti i drugim osnovnim pravima. Istraživači su zaključili da se radi o selektivnoj i diskriminatornoj praksi koja, osim administrativnih posledica, ima i duboke političke i demografske implikacije za albansku zajednicu u regionu koji Albanci nazivaju Preševska dolina (opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa).
Istraživanje je zasnovano na 47 intervjua sa građanima, predstavnicima institucija, političkih partija i organizacija civilnog društva, kao i na uvidu u više od 60 rešenja o pasivizaciji adresa. Na osnovu prikupljenih podataka, istraživački tim je zaključio da Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, naročito u opštini Medveđa, a zatim u manjoj meri u Bujanovcu i Preševu, primenjuje Zakon o prebivalištu i boravištu na način koji dovodi do ozbiljnih povreda prava građana.
Jedan od glavnih problema jeste to što veliki broj građana uopšte nije dobio pismeno rešenje o pasivizaciji svoje adrese. Čak 72 odsto ispitanih navelo je da nikada nije primilo zvanično obaveštenje, već su za pasivizaciju saznali usmeno, i to tek nakon tri do pet godina, najčešće kada su pokušali da izvade lična dokumenta ili ostvare neko drugo pravo. U slučajevima kada su rešenja i doneta, ona su često kačena na oglasne table institucija umesto da budu lično uručena građanima, ili su dostavljana sa velikim zakašnjenjem. Takođe, u obrazloženjima rešenja često nije precizirano da li građanin ispunjava neki od zakonskih uslova za prijavu prebivališta, niti je objašnjeno na osnovu čega je utvrđeno da on više ne živi na prijavljenoj adresi.
Istraživanje je pokazalo i da je u situacijama kada policija nije mogla da utvrdi prebivalište, izostajala primena zakonske mogućnosti utvrđivanja boravišta, čime bi građanima bila omogućena lična karta na period do dve godine. Time su, prema navodima izveštaja, građani ostajali bez osnovnih dokumenata i praktično bez mogućnosti da normalno učestvuju u pravnom i društvenom životu. Pojedini ispitanici su izjavili da su upućivani da prijave adresu u drugim opštinama ili kod privremenih organa Srbije na Kosovu, a neki su naveli i da im je tražen novac kako bi rešili svoj status.
Posebno ozbiljna posledica pasivizacije jeste brisanje iz biračkog spiska. U oko 80 odsto slučajeva pasivizirani građani bili su uklonjeni iz biračkog spiska, čime im je onemogućeno ostvarivanje biračkog prava. Istraživanje ukazuje i na drastično smanjenje broja birača u opštini Medveđa. Na lokalnim izborima 2015. godine bilo je upisano 10.456 birača, dok je 2022. godine taj broj pao na 6.147, što predstavlja smanjenje od 4.309 birača, odnosno 41,2 odsto. Prema podacima iz izveštaja, velika većina uklonjenih birača dolazi iz naselja sa albanskom većinom.
Kada je reč o broju pasivizovanih adresa, podaci koje su različiti državni zvaničnici iznosili tokom godina nisu ujednačeni. U jednom periodu navedeno je da je od 2011. do 2020. godine u Medveđi pasivizirano 4.174 adresa, dok su u drugim dokumentima iznošeni drugačiji brojevi. Prema podacima dostavljenim evropskim institucijama, za Medveđu je navedeno 1.782 slučaja, za Bujanovac 570, a za Preševo 92. Ove razlike, kao i činjenica da nisu dostavljeni svi traženi podaci za pojedine godine, prema autorima izveštaja, ukazuju na netransparentnost i otvaraju sumnju u doslednost primene zakona.
Uporedni podaci pokazuju i značajnu disproporciju u odnosu na druge opštine na jugu Srbije. Dok u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom procenat pasiviziranih slučajeva ne prelazi 1% ukupnog stanovništva, u Medveđi je u periodu od 2015. do 2019. godine taj procenat iznosio čak 21,2%. Među najčešće pogođenim građanima nalaze se osobe koje privremeno rade u inostranstvu, oni koji rade ili studiraju na Kosovu, kao i politički angažovani građani.
Zaključak istraživanja je da način na koji se sprovodi pasivizacija adresa ima nesrazmeran i posebno težak uticaj na albansku nacionalnu manjinu u tri opštine juga Srbije, naročito u opštini Medveđa. Prema autorima, kombinacija proceduralnih nepravilnosti, nedostatka transparentnosti i značajnog smanjenja broja birača ukazuje na moguće elemente diskriminatornog postupanja i zloupotrebe zakona.
Belgzim Kamberi iz Odbora za ljudska prava, organizacije koja se bavila pasivizacijom u istraživanju 2024.godine, kaže za Bujanovačke da je po tom pitanju neophodno da država sprovede istragu u koju bi mogao da se uključi i OEBS ili bilo koja druga organizacija koja bi dala dodatni legitimitet i kredibilitet čitavom procesu.
–Treba pokrenuti proces istrage o tome kako se ovaj zakon primenjuje, kako bi i sama država utvrdila da li postoje problemi u sprovođenju Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Pitanje pasivizacije dodatno otežava postkonfliktnu dinamiku i utiče na (ne)sprovođenje Plana od sedam tačaka. Ozbiljna istraga o sprovođenju tog zakona je neophodna, posebno u Preševu, Bujanovcu i Medveđi –naglasio je Kamberi.
Navode o pasivizaciji usmerenoj protiv Albanaca državni organi demantuju.
U julu 2025. ovim povodom oglasilo se i Koordinaciono telo za jug Srbije.
“Pasivizacija adresa u Srbiji je isključivo administrativna i zakonska procedura, koja se primenjuje ravnomerno na celoj teritoriji zemlje, bez obzira na nacionalnu ili etničku pripadnost. U prilog tome govore i zvanični podaci – od kraja 2011. do sredine 2024. godine pasivizovano je 647 adresa u Inđiji, 3.863 u Nišu i 3.022 u Pančevu”, poručili su iz Koordinacionog tela.
Martinović (KT): Pasivizacija se radi po zakonu, Kamberijeve izjave netačne i opasne
U saopštenju koje je potpisao predsednik KT Aleksandar Martinović navodi Šaipa Kamberija ocenjeni su kao neutemeljeni, politički motivisani i opasni, “jer se njima svesno pokušava destabilizacija opština na jugu Srbije”. On je reagovao povodom pisma narodnog poslanika i predsednika Partije za demokratsko delovanje Kamberija, upućenog predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti.
Kamberi je, između ostalog, naveo da se i Evropski savet bavi problemom pasivizacije adresa albanskih građana, što će biti deo izveštaja o proširenju EU.
“Posebno je alarmantno nastojanje da se unutrašnji politički sukobi i institucionalna kriza na Kosovu preliju na teritoriju Preševa i Bujanovca”, ocenio je tada Martinović.
Na pitanje Bujanovačkih da li raspolaže podacima ili analizama u vezi sa pasivizacijom prebivališta građana iz Koordinacionog tela za jug Srbije naveli su da ne sprovode niti donose odluke u vezi sa ovom administrativnom merom.
Kako su istakli u KT, pasivizacija prebivališta primenjuje se na teritoriji cele Republike Srbije, u skladu sa važećim propisima, i u isključivoj je nadležnosti drugih državnih organa.
Koordinaciono telo naglašava da nema zakonske ingerencije u tim postupcima, niti može da utiče na pojedinačne odluke.
Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava koje vodi Demo Beriša, pozivajući se na MUP, navode za Bujanovačke da se državljani Republike Srbije kojima je pasivizirana adresa prebivališta ne brišu iz evidencije o državljanima Republike Srbije i da im shodno tome nije onemogućen pristup osnovnim građanskim pravima, odnosno ličnim dokumentima i svim drugim pravima (pravu na zdravstveno osiguranje, socijalno osiguranje, na obrazovanje i drugim pravima), jer ostaju državljani Republike Srbije i imaju sva prava koja iz tog statusa proizilaze.
MINISTARSTVO: NOVI AKCIONI PLAN ZA PRAVA MANJINA
-Imajući u vidu značaj koji ovom pitanju pridaju pripadnici albanske nacionalne manjine, u okviru rada na izradi novog akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period 2026–2029. godina Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ovom pitanju posvetilo je posebnu pažnju. Naime, u okviru Posebnog cilja 1 ovog akcionog plana predviđena je Mera 1.2: Identifikacija i otklanjanje problema u vezi sa mehanizmima za proveru statusa prebivališta pripadnika nacionalnih manjina, koja će biti realizovana sprovođenjem niza aktivnosti – navode iz ministarstva.
Beriša u Bujanovcu, sa Pajazitijem i MitrovićemNeke od njih podrazumevaju izradu mape procesa, odnosno ključnih koraka u mehanizmu pasivizacije adresa, izradu višejezične info brošure o mehanizmu pasivizacije i dostupnim pravnim lekovima u cilju neposrednog informisanja građana obuhvaćenih procesom, kao i izradu metodologije za praćenje prakse „pasivizacije adresa“ i definisanje preporuka za eventualno unapređenje postojećih praksi
Nešto drugačiji ton od drugih državnih organa po pitanju pasivizaciji ima Milan Antonijević, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, koji je na tu funkciju imenovan početkom 2026.
ANTONIJEVIĆ: NEOPHODNO POJAČATI DIJALOG SA ALBANCIMA
Antonijević je u januaru ove godine izjavio da pasivizacija adresa Albanaca zavređuje pažnju.
-Mi još uvek nismo imali pritužbe iz ove oblasti, ali to jeste jedno od najvažnijih prava, naročito u ovim periodima pred izbore. Govorimo, ukoliko ima bilo kakvog nejednakog postupanja, mi ćemo naravno reagovati. Ali ovo je i poziv, zato ćemo ići u narednim nedeljama, ćemo biti i u Preševu, i u Bujanovcu, i u Medveđi, razgovarati sa Savetom nacionalne manjine Albanaca. Mislim da je to značajno da se otvori taj dijalog, da imamo ipak oslanjanje na institucije u Srbiji, bilo da su one nezavisne, institucija poverenika ili na ministarstva i one koji rešavaju neka druga pitanja – rekao je Antonijević.
On je početkom marta posetio Bujanovac gde je ragovarao sa predstavnicima NSA kao i političkim liderima Albanaca. Sastao se i sa predstavnicima Službe Koordinacionog tela, v.d. direktorom Nenadom Mitrovićem i njegovom zameicim Jelenom Čolić. Glavne teme razgovora bile su položaj Albanaca na jugu Srbije i proces njihove integracije.
Kako je navedeno na sajtu Koordinacionog tela i instagram stranici Poverenika, otvorene su konkretne teme koje su važne za život ljudi u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, od zaštite prava nacionalnih manjina i pitanja obrazovanja, do problema pasivizacije adresa i potrebe za snažnijom institucionalnom podrškom lokalnim zajednicama.
“Poseban akcenat stavljen je na integraciju stanovništva i prisustvo institucija na terenu. Poverenik je najavio da će u narednom periodu posetiti Nacionalni savet albanske nacionalne manjine i raditi na jačanju saradnje sa lokalnim akterima, jer je dijalog prvi korak ka poverenju”.
Neposredno po imenovanju 30. januara, i pre posete jugu Srbije, ocenio je da je nacrt zakona u Odboru za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD o diskriminaciji Albanaca na jugu Srbije signal za pojačan dijalog i pokazivanje napretka Srbije.
-Mi smo takođe kao institucije imali brojne pritužbe vezane za diskriminaciju. Bilo da se to govori o nekim grafitima mržnje koji su odmah uklanjani, bilo da se govori o nekim drugim porukama ili o pitanjima obrazovanja koje je takođe značajno i mnoga druga, sva ta životna pitanja. Ako se vratimo možda na vašu prethodnu temu, jedan od pokazatelja će biti i samo prijavljivanje objekata –izjavio je Antonijević.
