Piše: Nexhmedin Saqipi
*Autor je publicista, aktivista civilnog društva, predsednik Udruženja novinara „Etika“ i poglavar Islamske zajednice Srbije
Bujanovac, 28. mart 2026. – Istorija jedne ideje koja je težila nacionalnom jedinstvu, ali se u praksi često pretvarala u arenu političkih rivalstava i rasprava o legitimitetu predstavljanja, piše.
Pre nego što je 2010. godine formiran Nacionalni savet Albanaca u Preševskoj dolini, među Albancima ovog regiona postojalo je nekoliko inicijativa za stvaranje jednog istinski nacionalnog tela, koje bi na autentičan način predstavljalo interese Albanaca u Srbiji.
Jedan od najozbiljnijih pokušaja u tom pravcu bio je osnivanje Integrativnog saveta Albanaca u Preševskoj dolini, čiji je program u izradi pomogao poznati pravnik i akademik dr Esat Stavileci. Međutim, ova inicijativa nije uspela da dobije širu podršku albanskog političkog spektra i jasniju podršku je imala uglavnom od Demokratske partije Albanaca u Dolini.
Već tada je bilo jasno da će nedostatak političkog jedinstva otežati stvaranje institucije koja bi ravnopravno predstavljala sve Albance ovog regiona.
Političke podele i dileme oko predstavljanja
Nesuglasice i podele koje su postojale među albanskim političkim subjektima pre više od jedne decenije odrazile su se i na proces formiranja ove institucije.
U to vreme, delegacija političara i aktivista iz Doline održala je sastanke i sa tadašnjim liderom opozicije na Kosovu, Albinom Kurtijem, koji je izrazio čuđenje zbog izraženih podela među Albancima ovog regiona. Čak je i kritički postavio pitanje: zašto se ne stvara jedinstvenija politička organizacija u Dolini?
Ipak, politički razvoj događaja krenuo je drugim tokom. Partija za demokratsko delovanje, predvođena Rizom Halimijem, uz podršku nekih drugih političkih subjekata, odlučila je da formira i registruje Nacionalni savet Albanaca u Beogradu, u skladu sa pravnim okvirom Srbije za savete nacionalnih manjina.
Institucija ili politički mehanizam?
Glavni argument za formiranje ove institucije u zvaničnom obliku bio je korišćenje institucionalnih mehanizama koje pravni sistem Srbije pruža nacionalnim manjinama. Na taj način, Savet je mogao da obezbedi finansiranje iz nadležnih ministarstava, ima konsultativnu ulogu u pitanjima obrazovanja, kulture i informisanja, kao i da daje preporuke za rukovodioce institucija ili različite projekte.
Međutim, kritičari ovog modela tvrde da se rad Saveta često doživljava kao jednostran i povezan sa određenim političkim interesima, favorizujući neke subjekte, a isključujući druge.
Zbog toga, od svog osnivanja do danas, Nacionalni savet Albanaca nije uspeo da dobije punu podršku svih političkih partija i dela civilnog društva u Preševskoj dolini.
Debata o finansiranju i legitimitetu
Još jedno pitanje koje je izazvalo debate jeste način finansiranja ove institucije. Za razliku od mnogih drugih saveta nacionalnih manjina u Srbiji, Nacionalni savet Albanaca ne učestvuje redovno u raspodeli posebnih fondova za manjine, jer se delimično finansira i iz institucija Kosova i Albanije.
Ova situacija je otvorila brojna pitanja:
Da li je ovo institucija integrisana u institucionalni sistem Srbije, ili šire nacionalno predstavništvo koje podržavaju albanske države?
Vreme za političko i institucionalno razjašnjenje
Uoči novih izbora za nacionalne savete manjina u Srbiji, koji se očekuju tokom ove godine, mnogi glasovi u Preševskoj dolini traže razjašnjenje uloge i funkcije Nacionalnog saveta Albanaca.
Glavna dilema ostaje:
Da li ova institucija treba da nastavi da funkcioniše kao institucionalni savet albanske manjine u okviru sistema Srbije, ili treba da se reformiše u inkluzivniji organ koji uživa širi politički i društveni konsenzus?
Kontroverzna ideja: dva albanska saveta?
U javnom diskursu pojavila se i jedna neobična ideja: formiranje dve paralelne strukture – jednog institucionalnog saveta u okviru sistema Srbije i jednog šireg nacionalnog saveta koji bi funkcionisao kao inkluzivna platforma za nacionalna pitanja Albanaca u Preševskoj dolini.
Iako ova ideja ostaje predmet debate, neki analitičari smatraju da u realnosti gde postoji mnogo političkih partija, organizacija i verskih i društvenih institucija, koegzistencija dve strukture može biti funkcionalnija nego postojanje jedne institucije koja nema potpuni konsenzus.
Između jedinstva i fragmentacije
Istorija Nacionalnog saveta Albanaca u Preševskoj dolini odražava širu političku realnost: teškoću Albanaca ovog regiona da izgrade zajedničku platformu za predstavljanje kolektivnih interesa.
Na kraju, ključni izazov nije samo postojanje institucije, već njena sposobnost da stvori jedinstvo, poverenje i ravnopravno predstavljanje svih Albanaca u Preševskoj dolini. Samo na taj način može se transformisati iz osporavane institucije u stvarni faktor političkog, kulturnog i nacionalnog razvoja ovog regiona.
Poruka
U vremenu kada se Albanci Preševske doline suočavaju sa brojnim političkim, institucionalnim i demografskim izazovima, potreba za jedinstvom, odgovornošću i zajedničkom vizijom veća je nego ikada.
Institucije koje pretenduju da predstavljaju nacionalne interese moraju biti iznad partijskih interesa, iznad uskih političkih kalkulacija i iznad logike isključivanja.
Nacionalni savet Albanaca, kao i svaka institucija koja govori u ime zajednice, treba da bude zajednička kuća svih Albanaca, otvorena za saradnju, dijalog i ravnopravno predstavljanje. Legitimitet jedne institucije ne gradi se samo na pravnoj osnovi, već na poverenju koje uživa među građanima i širim političkim i društvenim spektrom.
S druge strane, i političke partije, civilno društvo i intelektualci imaju odgovornost da ovo pitanje ne pretvore u arenu beskrajnih sukoba, već u priliku za izgradnju zajedničke nacionalne platforme za budućnost Albanaca u Preševskoj dolini.
Jer, na kraju, istorija je pokazala da kada su Albanci podeljeni – svi gube; kada su ujedinjeni – svi dobijaju. Zato je danas, više nego sterilne debate, potrebna politička zrelost, institucionalna odgovornost i iskrena volja za izgradnju institucija koje zaista služe zajednici.
Samo tako Preševska dolina može ići napred sa dostojanstvom, stabilnošću i nadom za budućnost.
