Letnje računanje vremena počelo je tokom noći pomeranjem časovnika jedan sat unapred – sa dva sata na tri. Pomeranjem kazaljke časovnika noć je “skraćena”, a dan produžen za 60 minuta, posle zimskog računanja vremena.
Letnje računanje vremena počinje u Srbiji poslednje nedelje u martu u dva sata ujutru, a završava se poslednje nedelje u oktobru, kada počinje tzv. “zimsko računanje vremena”.
Ideja o zimskom i letnjem računanju vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi tek oko 8 sati, a zalazi u 16 sati. U julu, kada je dan duži, sunce izlazi pre 5 sati, a zalazi posle 21 sat.
U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine.
Na svetu 110 zemalja koristi letnje računanje vremena, uglavnom u Evropi i Severnoj Americi, dok Belorusija, Gruzija i Rusija imaju isto vreme i zimi i leti.
Sam čin pomeranja sata često ne deluje dramatično, ali posledice postaju vidljive već na početku radne nedelje.
