Bujanovac, 3. april 2026. Kao i svake godine, na današnji dan devojčice “Lazarice” iz Bujanovca i okolnih sela tradicionalno obilaze domove pravoslavaca širom opštine, uoči Lazareve subote, poznate i kao Vrbica.
Grupe devojčica pevaju domaćinima tradicionalne pesme, želeći da donesu sreću i napredak svim ukućanima, a zauzvrat dobijaju jaja, slatkiše, voće i novac.
Vrbica ove godine pada na 4. april, a sutradan, u nedelju, obeležavaju se Cveti. Lazareva subota se uvek slavi poslednje subote Uskršnjeg posta, dan pre Cveti, koji je nedelju dana pred Vaskrs. Pošto datum Uskrsa varira, i ovi praznici su pokretni.
Na Lazarevu subotu beru se mlade vrbove grane koje se osveštavaju u crkvi i potom dele vernicima, zbog čega se praznik i zove Vrbica. Deca ih obično u subotu po podne donose u crkvu, da bi se na jutrenju na Cveti okadile i blagoslovile, a zatim podelile narodu. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je decji praznik, jer je Hristos rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko.“
Tog dana bere se i cveće, koje se ne unosi odmah u kuću, već se potopi u vodu da prenoći. Sutradan, na Cveti, ukućani se umivaju tom vodom, verujući da donosi zdravlje i lepotu. Slavska trpeza tog dana je uvek posna. Lazareva subota najavljuje veliki hrišćanski praznik – Cveti, kada je Isus Hristos svečano ušao u Jerusalim.
Jedan od glavnih običaja je rano ustajanje i branje cveća, posebno sa decom. Ljudi se međusobno daruju cvećem, unose ga u dom, kite kapije i ulazna vrata, drže u vazama i poklanjaju dragim osobama. Vrbova grančica se stavlja „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke često dodaju i ljubičice.
U vreme uskršnjeg posta, pravilo je da na Vrbicu nije preporučljivo igrati i pevati. Veruje se da je Cveti dan za razmišljanje, planiranje i donošenje važnih odluka.
Na Cveti vernici ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta – nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja Sina Božijeg. Od praznika Cveti pa do Duhova berba cveća se obustavlja.
