Bujanovac, Kraljevo, 7. april 2026. – Projektno sufinansiranje medija, uvedeno pre više od decenije kao način da se javni novac usmeri ka sadržajima od javnog interesa, danas je jedna od najspornijih tačaka medijske politike u Srbiji. Novinari i urednici lokalnih medija upozoravaju da se sistem poslednjih godina urušava – od smanjenja budžeta, preko spornih odluka komisija, do sve izraženijeg političkog uticaja na raspodelu sredstava, piše portal Krug iz Kraljeva.
Lokalni konkursi: Novac završava van lokalnih redakcija
Nikola Lazić, urednik portala Bujanovačke iz Bujanovca, ocenjuje da je projektno sufinansiranje poslednjih godina, a posebno prošle godine „postalo karikatura sistema koji je trebalo da služi javnom interesu“:
„Skandalozno je blaga reč za ono kako su konkursi izgledali – od lokalnih samouprava do ministarstava. Dešava se da u Bujanovac dođu članovi komisije iz Beograda ili Niša i oni odlučuju o raspodeli novca, a da uopšte ne znaju koje su potrebe građana. Kako oni mogu da procene šta je javni interes u Bujanovcu?“
Lazić navodi da je u Bujanovcu od tri miliona dinara za medijske projekte prošle godine, na konkursu koji je kasnije poništen, polovina sredstava dodeljena medijima koji nisu iz te opštine:
Imali smo apsurd da na konkursu Ministarstva nijedan medij na albanskom jeziku nije prošao, dok je novac za izveštavanje na albanskom dobio portal Koštana iz Vranja, registrovan prošle godine. Kada smo analizirali njihov sadržaj, videli smo da se u ogromnom procentu poklapa sa Wikipedijom i sličnim izvorima, bez bavljenja stvarnim problemima zajednice
Lazić ističe da su slični primeri prisutni širom Srbije – od Vranja do Niša, gde, kako kaže, novac dobijaju mediji bliski vlasti, pa čak i oni koji nemaju dozvolu za emitovanje:
„To je javna tajna, u jednom centru moći odlučuje se ko će dobiti novac i koliko. Nisam optimista da će se išta promeniti dok se ne promeni sistem vrednosti u društvu. Mediji nisu sluge režima ili centara moći, već servis građana – da ih obaveste zašto nemaju vodu ili struju, da li ima korupcije u opštini, koliko košta neka investicija.“
Prema njegovim rečima, lokalni mediji su danas diskriminisana i zanemarena grupa koja opstaje zahvaljujući entuzijazmu:
„Građani su sve siromašniji i fokusirani na sopstveno preživljavanje. Ako se lokalni mediji zatvore, biće nekoliko dana galame i sve će se zaboraviti.“
Sagovornk Kruga matra da se dobra ideja projektnog sufinansiranja „izvitoperila“, jer su se u sistemu najbolje snašli oni bliski centrima moći:
„Do 2017. nije bilo ovako izraženo, a posle toga sve se izokrenulo. Umesto medija, dobili smo glasnogovornike i trbuhozborce vlasti. Reč je o klasičnoj vrsti korupcije – zloupotrebi zakona koji je u suštini dobar, ali se ne primenjuje kako treba.“
Lazić ukazuje i na ogromne razlike u finansiranju: dok pojedini mediji dobijaju milionske iznose i raspolažu velikim resursima, nezavisni lokalni mediji preživljavaju sa nekoliko stotina hiljada dinara godišnje:
„Imamo medijske oligarhe sa ogromnim resursima i nekretninama, a sa druge strane male redakcije koje se bore da prežive. To je slika današnjeg medijskog tržišta u Srbiji.“
Konkurs bez lokalnih medija: Kako je propala raspodela sredstava za informisanje u Bujanovcu 2025
