Razvoj turizma u Srbiji poslednjih godina ima snažan uticaj ne samo na ugostiteljski sektor, već i na tržište nekretnina.
Popularne turističke destinacije sve češće postaju i investicione mete, što direktno utiče na cene kvadrata i ponudu stanova.
U nastavku analiziramo kako i zašto turizam menja tržište nekretnina u Srbiji, te kako možete iskoristiti te promene u svoju korist.
Turistička potražnja kao pokretač rasta cena nekretnina
U mestima sa razvijenim turizmom, cene nekretnina beleže stabilan rast, posebno kada je reč o objektima koji se lako mogu adaptirati za kratkoročni najam.
Ovaj trend se naročito ogleda u banjskim i planinskim centrima, gde investitori i pojedinci sve više kupuju stanove sa namerom da ih izdaju turistima. Takav model omogućava dobru pasivnu zaradu, ali istovremeno podiže tražnju, pa samim tim i cenu kvadrata.
Na primer, kada su u pitanju jednosobni stanovi Vrnjačka Banja je jedna od popularnih destinacija. Ova banja beleži veliki broj posetilaca tokom cele godine, što znači da investicija u manji stan može brzo da se isplati kroz dnevni najam.
Jednosobni stanovi su posebno atraktivni jer zahtevaju manja početna ulaganja, jednostavniji su za održavanje, i idealni su za parove i pojedince koji dolaze na kraći odmor.
Pored Vrnjačke Banje, slični trendovi beleže se i u Zlatiboru, Sokobanji, Divčibarama i drugim centrima. U tim mestima postoji izražena sezonska potražnja, ali i sve više gostiju koji dolaze i van glavne sezone, što čini tržište nekretnina stabilnijim i dugoročno isplativim.
Investitori prepoznaju ovaj potencijal i često ulažu u izgradnju apartmanskih kompleksa, što dodatno utiče na formiranje cena.
Razlike između turističkih i neturističkih tržišta
Tržište nekretnina u turistički atraktivnim mestima funkcioniše po drugačijim pravilima u odnosu na gradove sa slabijim turističkim prometom. Dok u većim urbanim centrima kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš, potražnja pretežno dolazi od onih koji žele da tu žive ili rade, u turističkim mestima kupci često razmišljaju iz ugla profita i investicije.
To znači da su cene u mestima poput Vrnjačke Banje ili Zlatibora često više nego što bi se očekivalo s obzirom na prosečna primanja u tim sredinama. Međutim, one su opravdane visokom potražnjom za kratkoročnim najmom, naročito preko platformi kao što su Airbnb i Booking.
Ove platforme omogućile su lakši pristup tržištu i pojedincima koji žele da zarađuju od svojih nekretnina, što je dodatno povećalo konkurenciju i interesovanje za kupovinu.
S druge strane, u mestima koja nemaju razvijen turizam, rast cena je sporiji, a promet slabiji. Takve sredine uglavnom zavise od lokalne privrede i demografskih kretanja, što znači da tržište nekretnina ne prati istu dinamiku.
Iako su cene niže, potencijal za prihod od najma je ograničen, pa se kupovina nekretnine u takvim mestima više bazira na ličnim potrebama nego na investicionom potencijalu.
Turizam menja profil kupaca i strukturu ponude
Porast broja turista direktno utiče i na promenu profila kupaca nekretnina. Dok su ranije dominantni bili lokalni kupci i povratnici iz dijaspore, danas sve veći udeo zauzimaju investitori, kako domaći, tako i strani.
Njihov cilj nije stanovanje, već zarada kroz kratkoročno izdavanje. To dovodi do povećane tražnje za manjim, funkcionalnim stanovima u atraktivnim lokacijama – posebno u blizini šetališta, banjskih kompleksa, žičara ili turističkih atrakcija.
Kao rezultat, u mnogim mestima se menja i struktura nove gradnje. Umesto porodičnih kuća ili većih stanova, sada se sve više grade apartmani površine 25–45 kvadratnih metara, koji su idealni za najam. Ovakvi objekti često dolaze sa dodatnim pogodnostima – recepcijom, SPA centrom, parkingom – kako bi mogli da se iznajmljuju i kao deo turističke ponude.
Istovremeno, lokalno stanovništvo može biti suočeno sa problemom rasta cena, jer se tržište sve više prilagođava turistima, a ne realnim potrebama lokalne zajednice.
To je izazov koji mora biti prepoznat i regulisan kroz pametne lokalne politike stanovanja, kako bi se obezbedila dostupnost nekretnina i za one koji žele da žive u tim mestima, a ne samo da ih posećuju.
Kako iskoristiti turistički potencijal za ličnu investiciju
Ako razmišljate o ulaganju u nekretninu, turizam može biti odličan pokazatelj gde i kako investirati. Prvo, informišite se o mestu koje beleži stabilan rast u broju posetilaca, ali još nije dostiglo cenovni vrhunac. Vrnjačka Banja, kao destinacija sa tradicijom, ali i stalnim infrastrukturnim unapređenjima, jeste primer takvog balansa.
Zatim analizirajte profil prosečnog posetioca – da li su to porodice, parovi, poslovni putnici? Na osnovu toga birajte tip nekretnine koji odgovara tržištu. Ako je cilj najam preko vikenda ili u sezoni, manji stan sa dobrom lokacijom i funkcionalnim rasporedom može doneti veću zaradu nego veći stan u periferiji.
Uključite se u online platforme za izdavanje, investirajte u kvalitetnu fotografiju, higijenu i korisničku komunikaciju – jer turisti danas biraju smeštaj digitalno i ocenjuju ga na osnovu iskustva. Kroz dobar rejting i preporuke, vremenom ćete obezbediti konstantan priliv gostiju i maksimalno iskoristiti svoju investiciju.
Na kraju, pratite lokalne trendove i propise. Pojedine opštine već razmatraju uvođenje ograničenja za kratkoročni najam, kako bi zaštitile lokalno tržište. Prilagodite svoj model poslovanja tako da ostane održiv i fleksibilan i na duže staze.
Turizam u Srbiji više nije samo sezonska pojava – on menja način na koji razmišljamo o nekretninama, investicijama i prostoru.
Ako se strateški pristupi kupovini i izdavanju stanova u turističkim mestima, potencijal za zaradu i razvoj je veliki.
Važno je da pratite trendove, ali i da vodite računa o održivosti i lokalnom kontekstu. Pametna odluka danas može vam doneti sigurnu dobit sutra.
