Bujanovac, 29. jul 2025. Nedžmedin Saćipi, reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije, kritikovao je narodnog poslanika iz Bujanovca Šaipa Kamberija zbog kontradiktornih poteza – proglašavanja bojkota Skupštine Srbije, a potom podnošenja predloga rezolucije istoj toj Skupštini. Ocenio je da Kamberi zapravo pokušava da sačuva ličnu relevantnost u albanskoj javnosti.
Piše: Nexhmedin Saqipi
U trenutku kada se Albanci iz Preševske doline suočavaju sa egzistencijalnim izazovima – od sistemske diskriminacije, pasivizacije adresa, do ekonomskog nazadovanja i uskraćivanja osnovnih prava – poslanik Shaip Kamberi podneo je Rezoluciju o položaju Albanaca u Dolini Skupštini Srbije. Na prvi pogled, hrabar potez sa opravdanom idejom. Međutim, u praksi, ovaj korak dolazi svega nekoliko dana nakon što je sam Kamberi proglasio bojkot srpskog parlamenta, nazvavši ga nelegitimnim i bez prostora za promene.
Ovaj poslednji potez, koliko politički toliko i teatralan, baca ozbiljnu senku na iskrenost i stvarnu nameru njegovog angažovanja: da li je ovo pokušaj unapređenja prava Albanaca, ili politički manevar za lične poene na krhkoj sceni Doline?
Kamberi: Bojkot skupštine i borba za proevropsko društvo jednakosti za sve
Politički kontradiktoran potez u kritičnom trenutku
Suštinski, problem nije podnošenje rezolucije koja jasno artikuliše potrebe Albanaca – naprotiv, teme koje ona pokreće su realne, hitne i decenijama zanemarene. Problem je u kredibilitetu onoga ko je podnosi: kako možeš tražiti od institucije koju si proglasio nedostojnom i bojkotovao, da usvoji tvoje zahteve?
Ova dvostruka retorika – jedan dan odbacivanje, drugi dan saradnja – više liči na pokušaj očuvanja lične relevantnosti u albanskoj javnosti, nego na ozbiljnu strategiju uticaja na mehanizme srpske države.
Lepa retorika bez političke koordinacije
U nedostatku dugoročne strategije i međualbanske institucionalne saradnje, ova inicijativa deluje kao izolovani i nekoordinisani čin, više prilagođen društvenim mrežama nego međunarodnim političkim forumima. Rezolucija koju podnosi poslanik koji bojkotuje parlament – ali paradoksalno traži od tog istog parlamenta da prizna diskriminaciju koju on više ne adresira iznutra – ne predstavlja stvarni pritisak na Srbiju, već više kao buka koja se gubi u 24-časovnom medijskom ciklusu.
Nedostaje koherentnost, nedostaje dostojanstveno predstavljanje
Albancima iz Doline potrebna je koordinisana, stabilna i hrabra reprezentacija – ne izjave koje se menjaju iz dana u dan. Politički potezi ne mogu biti emocionalne oscilacije, već promišljeni procesi zasnovani na institucijama i stvarnoj međunarodnoj saradnji – a ne solo-ponašanje radi kratkotrajnih aplauza iz biračke baze.
LIČNI PERFORMANS
Umesto da se gradi institucionalni pritisak uz podršku iz Prištine, Tirane i Brisela, albanska politika u Dolini se pretvara u individualni performans, gde svaki akter traži scenu za sebe – na štetu kolektivnog interesa
Da li je ova rezolucija signal za promenu – ili nastavak improvizovane politike?
Na kraju ostaje pitanje: da li će ova rezolucija imati bilo kakav stvarni efekat u zvaničnom Beogradu? Ili će se jednostavno pridružiti dugoj listi ignorisanih zahteva koji su završili u fiokama Skupštine Srbije?
Bez političke koherentnosti, bez albanskog jedinstva i bez strukturisanog međunarodnog pritiska, ova rezolucija rizikuje da ostane još jedan simboličan dokument koji više služi političkom marketingu nego pravima građana Doline.
U vreme krize, nemamo luksuz da biramo između bojkota i učešća iz ličnih interesa. Imamo moralnu i političku obavezu da budemo prisutni, hrabri, koordinisani i iskreni – ako želimo da Dolina dobije glas, a ne samo buku.
(Nedžmedin Saćipi je publicista, predsednik civilnog društva, osnivač Udruženja novinara „Etika“ iz Preševske doline i poglavar Rijaseta Islamske Zajednice Srbije)
