Vejvoda je ocenio da je Evropa proteklih nekoliko godina bila zaokupljena svojim problemima, ali da misli da je „sada ponovo fokusirana“ ne samo na Kosovo nego na to da ovaj region treba što pre uklopiti u evropske okvire
Bujanovac, Beograd, 23. novembar 2017.- Direktor evropskog projekta u Institutu humanističkih nauka u Beču Ivan Vejvoda ocenio je da bi razmena teritorija – Preševska dolina za deo severnog Kosova moglo biti realno rešenje ako bi na to pristali i Beograd i Priština i ako bi sporazumu kumovala međunarodna zajednica – UN, EU, SAD, Rusija i ostale stalne članice Saveta bezbednosti.
U intervjuu Novom magazinu Vejvoda je rekao da je ideja koja sada dolazi sa Kosova svojeveremno bio jedan od tri ili četiri scenarija u predlogu ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića.
„U Evropi i Americi ima različitih mišljenja oko toga: jedni smatraju da je to realistično rešenje, drugi se tome protive strahujući da bi promena granica mogla da ima domino efekat u Makedoniji, Bosni itd.
Međutim, prema jednom izveštaju Međunarodne krizne grupe iz 2008. ili 2009. kaže se da istraživanja pokazuju da domino efekta ne bi bilo jer u pomenutim zemljama niko nema ništa protiv razmene teritorija ili podele ukoliko je to direktan dogovor Beograda i Prištine“, rekao je Vejvoda.
Vejvoda je kazao da Srbija i srpsko rukovodstvo treba da se suoče sa realnošću kosovskog problema jer je bolje da ga sami reše nego da ga rešava neko drugi, dodajući da su od 1999. političari indirektno priznavali realnost da Srbija ne vlada na Kosovu i da je pitanje uvek bilo kako to dovesti u sklad s normativnim stanjem.
On je podsetio da je „Zoran Đinđić tri-četiri meseca pre ubistva izneo predlog sa nekoliko scenarija“ i da je govorio da što pre treba rešiti problem Haškog tribunala i Kosova „jer su to stvari koje sputavaju Srbiju da ide bržim korakom ka Evropskoj uniji, tada i NATO-u, i da ide u dubinske reforme“ .
„Čini mi se da smo sada ponovo u toj situaciji gde predsednik i rukovodeća stranka shvataju da moraju da se suoče s tom realnošću i da je bolje da uhvate bika za rogove, ako mogu tu metaforu da upotrebim, nego da čekamo da nam taj problem neko drugi reši“, dodao je.
Vejvoda je rekao da Srbija neće moći da uđe u Evropsku uniju, a ni Kosovo, ukoliko ne dođe do normalizacije i da to dobro znaju svi koji su bili na vlasti od 2000.godine.
On je dodao da u tom smislu vidi inicijativu za dijalog koju je izneo predsednik Arbije Aleksandar Vučić.
„Ja ga shvatam kao korak koji treba da doprinese ubrzavanju rešavanja tog pitanja. Da se ne čeka osam godina nego da se kroz normalizaciju odnosa, na osnovu ugovora koji bi obe strane potpisale, skine taj teret sa leđa Srbije. Da bi onda ona mogla da se mnogo više posveti neophodnim stvarima kao što su ozbiljne institucionalne, pravne, ekonomske i druge reforme, demokratizacija i modernizacija, najkraće rečeno“, naveo je spoljnopolitički ekspert.
Vejvoda je izrazio uverenje da u (unutrašnjem) dijalogu (o Kosovu) trebalo da učestvuju svi aktori i da nije dobro antagonizirati vlast i opoziciju.
„Nije dobro da oko jednog tako krupnog pitanja postoje velike razlike i da se one koriste u dnevnopolitičke svrhe. Tako nigde nećemo stići“, rekao je.
Vejvoda je ocenio da je Evropa proteklih nekoliko godina bila zaokupljena svojim problemima, ali da misli da je „sada ponovo fokusirana“ ne samo na Kosovo nego na to da ovaj region treba što pre uklopiti u evropske okvire.
„Uzimam kao znak tog opredeljenja i izjavu da je 2025. godina realan rok do kojeg bi Srbija i još neke zemlje regiona mogle da budu spremne za članstvo u Uniji. Mislim da je to važno jer čini mi se da je to odgovor na vapaj, ako tako mogu da kažem, iz regiona: dajte nam nešto, recite čemu možemo da se nadamo“, dodao je.
Na pitanje da li puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva razmenu ambasadora Vejvoda je odgovorio: „Verovatno u jednom trenutku to znači to, pitanje je kada i kako“.
VEJVODA I RAZMENA TERITORIJA
Treba oštro reagovati na intervju Vejvode. Kakva razmena teritorija? Odakle mu ta pomisao, te da je i javno izlaže. Pazite, humanista i razmena teritorije. Koga je za to pitao? Kolioko znam dugo je bio u krugovima koji su uticali na politiku. I u mesto da položi račun šta su postigli, on nalazi spasonosno rešenje:“moguća je razm,ena teritorije“. Šta on tu ima? Neka razmenjuje svoju privatnu imovinu i dalje sedi u divnom Beču.