Bujanovac, 27. oktobar 2025. – Vernici i Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležavaju praznik posvećen prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka. Ime Svete Paraskeve ili Petke dolazi od grčke reči: paraskeva što znači petak, otuda Petka. Sveta Petka posebno je poštovana kao zaštitnica žena svih vera i nacija, majki i porodilja.
Rođena je krajem devetog ili početkom desetog veka u gradu Epivatu. Njeni roditelji bili su imućni i čestiti hrišćani. Imali su dvoje dece, sina Jevtimija i kćer Petku. Jevtimije je bio stariji, zamonašio se po odobrenju i blagoslovu roditelja, a kasnije postao episkop Maditski, piše Svetosavsko zvonce.
Petka je od najranijeg detinjstva bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, želela je da se pokloni najvećim svetinjama pa je otišla u Carigrad, gde je pet godina živela pri crkvi Pokrova Bogorodice u Iraklijskom predgrađu.
Odatle je otišla u Palestinu, kako bi se poklonila svim mestima osvećenim Spasiteljevim životom. Po Promislu Božjem se nastanila u Jordanskoj pustinji. Gde se podvizavala do duboke starosti.
Dva veka posle smrti Svete Petke, Carigradom i okolinom su vladali krstaši, pa je bugarski car, Jovan Asen, 1238. godine izmolio od krstaša ove mošti i preneo ih u svoju prestonicu, Trnovo.
U vreme Kosovske bitke i Trnovo je palo u tursko ropstvo, pa su mošti Svete Petke prenete u Rumuniju, a kad je 1396. osvojena i Rumunija, carica Milica je izmolila od Sultana Bajazita mošti svetiteljke i prenela ih u Srbiju. Tako su mošti Svete Petke prenete u Beograd na Kalemegdan, kod izvora čudotvorne vode, gde je sazidana kapela koja i danas postoji
Tamo su mošti počivale sve do 1521, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd. On je zaplenio mošti i odneo ih u svoj dvor u Carigradu. I tamo su počela da se dešavaju čudesa, pa su Svetu Petku slavili ne samo hrišćani već i muslimani.
Godine 1641. rumunski vojvoda Vasilije Lupul, gospodar Moldavije, uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši, gde i danas počivaju.
Svetiteljka uživa veliko poštovanje, ne samo u našem narodu, već i kod drugih pravoslavnih naroda, pa i pripadnika drugih vera. Posvećeni su joj brojni srpski hramovi. Slavi se i kao krsna slava.
Narodna verovanja kažu da na dan Svete Petke ne sme da se pere veš, da se šije, da se radi težak posao, pogotovo ne treba da rade žene.
Svim vernicima koji Sveta Petku obeležavaju kao krsnu slavu Bujanovačke žele da ovaj dan provedu u miru i ljubavi.
