Bujanovac, 21. novembar 2025. – Mobilni telefoni i algoritmi drastično preoblikuju slobodno vreme mladih – i to ima jasne posledice za navike i rizike. Ekrani su postali glavni izvor zabave, a aplikacije precizno usmeravaju pažnju. U nastavku razmatramo kako društvene mreže, igre i komercijalni servisi menjaju obrasce ponašanja, kao i šta to znači za lokalne zajednice.
Rastuće digitalno okruženje: Kako mobilni uređaji preoblikuju slobodno vreme mladih
Pre desetak godina slobodno vreme je podrazumevalo druženje uživo, sport ili čitanje. Danas je drugačije.
Prosečan tinejdžer provede četiri do šest sati dnevno na telefonu; deo tog vremena može biti posvećen i traženju najbolje ponude klađenja na 1xbet online platformi.
Ovaj trend nije ograničen na velike gradove. I u manjim sredinama, kao što je Bujanovac, mladi sve češće biraju ekran umesto terena ili kulturnih događaja. Mobilni internet postao jeftin i dostupan, a aplikacije su dizajnirane da zadrže korisnika što duže.
Statistika pokazuje da 70% mladih u Srbiji svakodnevno koristi društvene mreže. To znači da su TikTok, Instagram i YouTube postali glavni izvori informacija, ali i zabave. Dok starije generacije još uvek prate televiziju, mlađi su potpuno prešli na personalizovane sadržaje.
Izmena obrazaca zabave – društvene mreže, igre i prenosi uživo kao novi centri pažnje
Algoritmi nisu neutralni. Oni uče šta vas zanima i nude vam još toga. Svaki klik i svaki sekund gledanja beleže se.
Na osnovu tih podataka, platforma servira sadržaj koji će vas zadržati još malo duže. Ovaj mehanizam funkcioniše i na Instagram Reelsu i pri gledanju serija.
Gejming na telefonu prati sličan model. Besplatne igre zarađuju od mikrotransakcija i reklama, a dizajnirane su da izazovu osećaj napretka i nagrade. Mladi igrači često ne shvataju da su ti mehanizmi pažljivo konstruisani da stvore naviku.
Prenosi uživo takođe menjaju način na koji mladi prate sport ili igre. Umesto da odu na stadion, prate meč preko aplikacije; umesto da igraju fudbal, gledaju kako neko drugi igra FIFA na Twitchu. Pasivna potrošnja zamenjuje aktivno učešće.
Kako platforme monetizuju pažnju mladih?
Besplatne aplikacije nisu zaista besplatne – one zarađuju pažnjom korisnika. Svaki minut koji provedete na platformi donosi prihod njenim vlasnicima, bilo kroz oglase, prikupljanje podataka ili prodaju dodatnih usluga.
Ovakav model poslovanja postao je uobičajen u mnogim digitalnim industrijama – od platformi za zabavu i edukaciju, do servisa koji nude sportske analize, igre ili mogućnost praćenja rezultata u realnom vremenu.
Zajedničko im je to što su dizajnirani da zadrže pažnju korisnika što je duže moguće, uz stalne podsticaje u vidu notifikacija, statistika ili personalizovanih preporuka. Kod mlađe publike, to može dovesti do formiranja navika koje zahtevaju veći stepen samokontrole i svesti o vremenu provedenom online.
Zato je važno razvijati digitalnu pismenost i razumevanje načina na koji platforme funkcionišu – kako bi mladi korisnici mogli da prepoznaju obrasce koji utiču na njihovu pažnju i donošenje odluka, bez obzira na to da li je reč o društvenim mrežama, online igrama ili servisima koji uključuju element rizika i nagrade.
Lokalne implikacije i preporuke za roditelje i organizacije
U manjim sredinama, kao što je Bujanovac, ove promene nisu uvek vidljive odmah. Tinejdžeri mogu izgledati aktivno – odgovaraju na poruke, prate dešavanja, učestvuju u grupama. Ali kvalitet interakcije se menja.
Umesto razgovora uživo, komunikacija se svodi na kratke poruke i emotikone. Umesto zajedničkih aktivnosti, svako gleda svoj ekran. Ovaj obrazac utiče na razvoj socijalnih veština, empatije i sposobnosti za duži fokus.
Roditelji često ne znaju šta dete radi na telefonu. Aplikacije se menjaju brzo, a kontrola je teška. Praktično rešenje nije zabrana, već dogovor o vremenu i sadržaju.
Na primer, pravilo da se telefon ne koristi za stolom ili sat vremena pred spavanje može pomoći.
Lokalne organizacije – sportski klubovi, kulturni centri, omladinske grupe – mogu ponuditi alternativu. Ako mladi imaju gde da odu i šta da rade, manje će vremena provoditi pasivno. Kvalitetna ponuda aktivnosti smanjuje potrebu za ekranom.
Umesto da slobodno vreme bude usmereno samo na kratke digitalne sadržaje, mladima se može ponuditi inspiracija koja ih podstiče na kretanje, istraživanje i stvarna iskustva. Ako želite da im otvorite nove ideje za putovanja, boravak u prirodi ili otkrivanje zanimljivih destinacija, posetite Travelist jer sadržaji ovakvog tipa često postaju zdrava protivteža pasivnoj potrošnji ekrana.
Škole mogu uvesti obrazovanje o digitalnoj pismenosti – ne samo kako se koristi tehnologija, već i kako ona utiče na pažnju, emocije i odluke. Razumevanje mehanizama iza platformi pomaže mladima da donose svesnije izbore.
Trebalo bi otvoreno razgovarati i o rizicima vezanim za komercijalne servise. Mnogi mladi ne shvataju da su algoritmi optimizovani za profit, ne za njihovu dobrobit. Kada razumeju kako sistem funkcioniše, lakše prepoznaju manipulaciju.
Tehnologija neće nestati niti bi trebalo; ona nudi mogućnosti za učenje, povezivanje i kreativnost. Ali ravnoteža je ključna. Slobodno vreme treba da bude vreme za oporavak, ne za dodatni pritisak.
Pitanje nije da li mladi treba da koriste telefone, već kako i koliko. Da li im ekran pomaže da rastu, ili ih zaključava u petlju pasivne potrošnje? Odgovor zavisi od svesti, dogovora i konkretnih alternativa koje im sredina nudi. Za još korisnih saveta, pogledajte naš sajt!
