Bujanovac, 4. februar 2026. Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša kaže da pitanje prava Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi treba rešavati u Beogradu, a ne u Vašingtonu. Beriša naglašava da se u Srbiji ne krše ljudska, pa ni manjinska prava i nema govora da su prava Albanaca ugrožena.
Povodom predloga zakona republikanskog kongresmena Kita Selfa o položaju manjina u Srbiji, koji je usvojio Odbor za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD, Beriša ističe da je to tek početak nečeg što se očekuje i tek treba da se vidi da li će uopšte na kraju taj akt biti usvojen, prenosi Kosovo online.
Dug put do američkog zakona o diskriminaciji Albanaca na jugu Srbije
Taj predlog se, dodaje, ne odnosi isključivo na prava Albanaca u „preševskoj dolini“, već govori o ljudskim pravima u Srbiji, sa posebnim akcentom na „preševsku dolinu“.
„Kao neko ko se nalazi na čelu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog mogu sa punom odgovornošću reći da u Srbiji ne postoji kršenje niti ljudskih, a ni manjinskih prava. Postoje određeni elementi koji treba da se podignu na viši nivou. Ali kada posmatrate koja su pitanja naglašena u tom predlogu jasno je da se radi o pokušaju politizacije“, rekao je Beriša za Kosovo onlajn.
Kamberi ponovo u Americi: Ključan trenutak za Albance Bujanovca i Preševa
Kada je reč o pasivizaciji adresa, koja se pominje u tom aktu, napominje da je to postupak koji se preduzima prema svim građanima Srbije, a ne isključivo prema Albancima.
„Pasivizacija adrese ne podrazumeva gubljenje prava na stanovanje. Podrazumeva prekid u određenom trenutku, jer je zakonodavac omogućio da u određenom roku od osam ili 20 dana, kada se pojavite pred nadležnim državnim organom, a to je Ministarstvo unutrašnjih poslova, možete regulisati svoj status. Međutim, mi se u ovom trenutku susrećemo sa nezainteresovanošću građana Srbije koji žive na prostoru Preševa i Bujanovca. Zato su to podigli na nivo političke situacije“, pojasnio je Beriša.
Po pitanju priznavanja diploma izdatih na Univerzitetu u Prištini, podsetio je da je to pitanje u nadležnosti Ministarstva prosvete Srbije i da je regulisano u dijalogu.
„Za te diplome su Kancelarija za KiM i pregovarački tim u razgovoru sa Prištinom i Briselom doneli određena rešenja, koja su bila prihvatljiva i za Srbiju. To podrazumeva da, ako imate diplomu tog univerziteta, uputite je u Brisel, koji će je verifikovati i proslediti Beogradu da je prizna. Nije tačno da uopšte ne priznajemo te diplome. Ne priznajemo direktan odnos na kojem insistiraju organi Prištine i oni koji se sada nalaze na političkim funkcijama u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“, podvukao je Beriša.
Podsetivši da je Ardita Sinani, koja se nalazi na čelu Opštine Preševo, i savetnica kosovskog premijera Aljbina Kurtija, dok je Ragmi Mustafi – savetnik Besnika Bisljimija, Beriša je ukazao da postoji direktno „prelivanje politike i povlačenja linije“ izazivanjem takvih problema u „peševskoj dolini“ u cilju vršenja pritiska na srpsku zajednicu na Kosovu.
Ministar Beriša: Plan od 7 tačaka je prevaziđen, NSA radi u partijskom a ne u interesu Albanaca
Naglasio je da nema govora da su prava Albanaca ugrožena u Srbiji.
„Da biste rešavali vaša pitanja morate sarađivati sa državnim organima. Ako ne sarađujete onda smo u problemu. Mi imamo drugu stranu koja ne želi razgovore. Konkretno, od kada sam ministar u četiri navrata sam uputio pisani poziv predsedniku Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine da se odazove na sastanak, na kojem bismo stavili pitanja koja tište taj Savet“, rekao je Beriša.
Napominje da je i sam Albanac, na čelu jednog ministarstva, što dokazuje koliko je Srbija demokratska zemlja.
„Nemam nijedan problem zbog mog porekla, naprotiv, imam prednost, jer imam izuzetno dobar odnos sa ostalim kolegama. Lakše je meni da razgovaram sa bilo kojom zajednicom, nego što bi to neko iz većinskog naroda mogao“, naveo je Beriša.
Ministar je u prošlonedeljnom razgovoru sa šefom misije Oebsa u Srbiji Marcelom Peškom ukazao na odsustvo dijaloga sa predstavnicima albanske manjine i zamolio ga da posreduje i ubedi Nacionalni savet albanske zajednice i političke strukture da se odazovu pozivu na razgovor.
Beriša je podvukao da ne postoji problem sa Bujanovcem, gde je predsednik opštine Arber Pajaziti, koji je, kaže, saradljiv. Podseća da je u toj opštini multietnička vlast.
„U Bujanovcu su Albanci i Srbi nakon 22 godine ponovo zajedno na vlasti i to se pokazalo pozitivnim. Problemi koji se nalaze za stolom se brzo rešavanju“, jasan je Beriša.
Podsetio je i da je uputio javni poziv predsednicima opština Preševo i Bujanovac da u skladu sa odlukama koje su doneli njegovo ministarstvo, te ministarstva pravde i spoljnih poslova, daju kadrove koji bi se pripremili za uključenje u sudstvo, tužilaštvo i spoljne poslove, ali da nije bilo povratnih informacija.
„Ne možete govoriti da Albanci nisu uključeni u sistem na nivou centralne vlasti ako u tome ne učestvujete. Ne postoji gaženje ljudskih ili manjinskih prava kada je reč o Albancima u ’preševskoj dolini’, već postoji samo njihova neiskazana želja za saradnjom“, podvukao je Beriša.
Zato je, poručuje, vreme da se uđe u dijalog i vidi koja su pitanja koja mogu da se reše, a da određena pitanja, oko kojih ne postoji slaganje, ostave za kraj.
Ministar je ukazao i na dva problema.
„Jedan je opasan. Izjava Ragmi Mustafe, potpredsednika Skupštine opštine Preševo, koju je dao nakon prihvatanja predloga zakona u SAD, kada je govorio šta očekuje Srbiju. On je jasno i precizno rekao da je tako Kosovo postupalo sa Robertom Dolom i drugim američkim političarima ’90-ih godina, da su pokretali takva pitanja koja su dovela do izbijanja sukoba na Kosovu 1998. To je opasna stvar“, upozorio je Beriša.
S druge strane, kaže, potrebno je biti svesan i prihvatiti činjenicu da na prostoru Preševa žive i Srbi, čija prava moraju takođe biti zastupljena u opštini. Sada je, kaže, samo jedan odbornik iz redova SNS-a u SO Preševo.
„Povezivanje problema Kosova i ’preševske doline’ je izuzetno pogrešan potez i ne doprinosi uspostavljanju mira na tom prostoru. Poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi mora dati veći doprinos suživotu na prostoru te dve opštine (Preševo i Bujanovac). Ne govorim o Medveđi, jer je tamo manji broj Albanaca i žive skladnije u odnosu na ove dve opštine. Kamberi ne sme da drži Albance ’zaključane’. Moraju da učestvuju u svim događajima koji su vezani za saradnju sa Beogradom. Budućnost prava Albanaca se ne rešava u Vašingtonu, već razgovorom u Beogradu i sa nadležnim ministarstvom“, poručio je Beriša.
On je podvukao da su opšte poznati stavovi predsednika Srbije, premijera i njega, kao resornog ministra, da ne postoji nijedan problem koji se ne može rešiti dijalogom.
„To je poruka koju bih uputio mojim sunarodnicima. Moraju biti mnogo hrabriji. Pozivam i ovom prilikom da nađu hrabrost i da probleme mogu da reše sa Beogradom, a nikako sa Prištinom, Tiranom ili Vašingtonom. Problem se rešava u Beogradu, kod kuće“, naglasio je ministar.
Praveći paralelu sa položajem Srba u Albaniji, Beriša je istakao da su u toj zemlji bila dva talasa asimilacije, jedan tokom 1933. godine u vreme kralja Zogua i drugi ’50-ih za vreme Envera Hodže.
„Mi znamo koji su problemi koji tište srpsku zajednicu u Albaniji. U kontaktu smo sa udruženjem Srba ’Morača-Rozafa’ u Skadru. Znamo za Ećrema Suljevića u Fijeru. Imaćemo jednu inicijativu da, pošto kao Ministarstvo sa Hrvatskom, Mađardskom, Rumunijom i Makedonijom imamo mešovite komisije koje se bave manjinama, predložimo i Albaniji da uspostavimo to telo“, najavio je ministar.
Međutim, Beriša ukazuje da ne sme da se zanemari i činjenica da je Albanija u određenom trenutku ustupila svoju teritoriju dok je rat trajao na prostoru Kosova i da plan i program Aljbina Kurtija i njegovog Pokreta Samoopredeljenje predviđaju kao krajnji cilj spajanje i stvaranje „velike Albanije“ koja podrazumeva i delove Severne Makedonije.
Takođe, podseća i na nekoliko poteza koje je preduzela Vlada Albanije kada je u pitanju odnos sa Kosovom, a tiče se ukidanje granične kontrole i ustupanje teritorije na moru za carinsku uniju, i zajedničke vežbe. Takođe, spomenuo je i vojni savez Albanije, Hrvatske i Kosova, koji, kako kaže, ako se sveukupno sagleda, ima jasan cilj, jer se radi o zemljama koje bi želele da slabe Srbiju.
„U ovom trenutku za nas je izuzetno bitno da znamo šta planiraju, a to znamo. U tom slučaju ćemo preduzeti mere koje su neophodne, bez obzira na politiku koju vodi Srbija, a to je politika mira. Sve što čini Srbija ima za cilj da sačuva mir u regionu. Ali postoje određeni pokazatelji koji nas uvlače u neka druga razmišljanja. Ne treba zaboraviti tursko naoružavanje KBS-a, pokušaj otvaranja fabrike municije u Srbici i dronove. Oni se ne naoružavaju da bi u nekom smislu branili sebe, jer nemaju potrebe za tim, pošto Srbija sigurno u ovom trenutku ne sprema da napada bilo koga. Isto tako svi moraju da budu jasni i svesni činjenice da Srbija neće dozvoliti ono što se dogodilo 2004. prema srpskoj zajednici na Kosovu“, zaključio je Beriša.
