Bujanovac, Lopardince, 9. februar 2026. – Radmila i Vlastimir Stojanović iz Lopardinca su se daleke 1975. iz svog sela “trbuhom za kruhom” otisnuli u Francusku, grad Beuvais u Francusku blizu Pariza.
Vrednim radom uspeli su da steknu, a ono najlepše, što se ne meri novcem, su njihova deca rođena u Francuskoj-ćerke Marina i Aleksandra i sin Igor.
Tokom života u Francuskoj ni jednog trenutka nisu zaboravili rodni kraj i Srbiju, pomagali su kada je bilo najteže, posebno tokom devedesetih godina prošlog veka.
Radmila se danas seća humanitarnih paketa i prikupljenih priloga od zemljaka.
Sećaju se Radmila i njega deca i Vlastimira koji ih je napustio aprila 2009, na dan Uskrsa. Sudbina je odredila da se tog dana nađu svi u Lopardincu gde su provodili uskršnji odmor.
Preminuo je u svojoj 59. godini, nekoliko meseci pre odlaska u penziju.
Osim što Vlastimira i Radmilu vole njihovi Lopardinčani, njihova plemenitost zapamćena je i u Francuskoj.
Nedavno im je stigla poruka od zemljaka i prijatelja sa kojima su toj zemlji delili dobro i zlo.
Mole ih da upale sveće na Vlastimirovoj večitoj kući, podsećajući na njegovu dobrotu i plemenitost.
Porodica ne krije da je među kolegama, prijateljima, komšijama i zemljacima bio omiljen, a danas njegovim putem nastavlja i porodica.
Aleksandra danas živi sa porodicom u Lopardincu, a cela familija je među prvima u svakoj humanitarnoj akciji koju organizuju Lopardinčani preko svoje Mesne zajednice.
Ovim putem žele da se prisete Vlastimira, nastavljajući njegovu plemenitu misliju.
