Bujanovac, 26. maj 2026. Muslimani od srede (27. mart) proslavljaju Kurban bajram, jedan od dva najznačajnija praznika u islamskom svetu.
Vlada Srbije je ranije predložila domaćim poslodavcima da zaposlenima koji su pripadnici islamske zajednice omoguće da ne rade na drugi i treći dan Kurbanskog bajrama, odnosno 28. i 29. maja 2026. godine.
U zaključku se navodi se da poslodavci u slučaju da takvi zaposleni rade u delatnostima čijim prekidom bi došlo do štetnih posledica po građane, državu ili proces rada obezbede prava koja im pripadaju za rad tokom praznika.
Zaključak je objavljen u Službenom glasniku, a potpisuje ga potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali.
Kurban bajram je praznik “prinošenja žrtve” i u vezi je sa odlaskom vernika na hadž u Meku i Medinu.
Važnost Kurban-bajrama, odnosno Hadžijskog bajrama, ogleda se u obredu žrtvovanja kurbana i deljenja kurbanskog mesa siromašnima, prijateljima i komšijama, kao i u obredu hadža, kada više miliona muslimana u određenim danima boravi u Meki.
Za muslimane to su veliki mubarek dani, dani velikog dobra, tada milioni hadžija iz celog sveta borave na Arefatu i Brdu milosti.
Kurban je žrtva koja se prinosi u spomen na dvojicu Ademovih sinova i na Ibrahimovu odanost Bogu. Za kurban se obično žrtvuje ovan ili krupna stoka, a kurbansko meso se deli siromašnima, prijateljima, komšijama, odnosno onima kojima je najpotrebnije.
Hadžijski bajram je vreme kada više miliona muslimana boravi na svetim mestima u Meki i Medini kako bi obavili petu islamsku dužnost – hadž, koji je Bog propisao i koji je obavezan za svakog muslimana ukoliko je zdrav i ima materijalne uslove.
Kurban-bajram traje četiri dana, i to je vreme koje muslimani provode u krugu porodice, dočekuju i obilaze rodbinu, prijatelje i komšije, ali i iščekuju povratak svojih najmilijih sa hadža.
