Bujanovac, 28. avgust 2026. Velika Gospojina, praznik Uspenja Presvete Bogorodice, obeležava se danas, a prema narodnom verovanju na ovaj dan ne treba obavljati kućne poslove, već praznik provesti u miru i molitvi.
Ovo je jedan od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici. Prema hrišćanskom predanju, tog dana Bogorodica se upokojila i vaznela na nebo, „predavši svoj duh u ruke Spasitelja“.
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60, a prema nekim izvorima 72 godine. Nadživela je svog Sina, nastavila Njegovu misiju i bila svedok brojnih događaja iz prvih dana hrišćanstva.
Prema predanju, do kraja života živela je u Jerusalimu, okružena apostolima i prvom hrišćanskom zajednicom.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine, po želji cara Mavrikija, koji je, prema predanju, na taj dan odneo pobedu nad Persijancima. Od tada se ovaj praznik obeležava među hrišćanima.
Prazniku prethodi dvonedeljni Gospojinski post, koji se završava na Veliku Gospojinu, kada se vernici pričešćuju. U narodnoj tradiciji ovaj praznik smatra se i praznikom žena i majki.
Za Veliku Gospojinu vezuju se brojni običaji i verovanja. Prema narodnom običaju, na ovaj dan ne bi trebalo obavljati kućne poslove – ne pere se veš, ne sređuje dom, ne šije i ne veze, niti se uzima igla u ruke.
Period između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, u narodu je poznat kao „međudnevnica“. Veruje se da je to povoljan period za branje plodova i lekovitog bilja, kojima se pripisuju posebna svojstva.
U tom periodu tradicionalno se bere različito bilje, među kojima kičica, ricinus, hajdučka trava, papričica, ugaslica i konjski bosiljak. Žene beru i borovnice, verujući da će bilje i plodovi doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama.
Posebno mesto u običajima ima bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom. Na Veliku Gospojinu žene ga dodaju u jela, verujući da će zaštititi ukućane od zla i doneti blagoslov Presvete Bogorodice.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
