Bujanovac, 30. oktobar 2026. – Posle našeg jučerašnjeg teksta “Građani pitaju: Prodaja Duvanske industrije Bujanovac na spisku za proveru“, redakciji se obratio Nebojša Stošić, generalni direktor DIB, rekavši da bivši ministar Rade Basta, čija se Sremska mlekara 2017. pojavila kao kupac Duvanske, više nema nikakve veze sa bujanovačkom kompanijom.
Firma je sada u vlasništvu inostrane firme čiji je vlasnik Dragan Stanković, objasnio je Stošić.
Stošić je rekao i da DIB posluje sa velikim problemima, da je jedna od retkih kompanija koja nije slala radnike na mitinge SNS, te da je to možda jedan od reazloga što nikada nije dobila nikakvu subvenciju pa ni kredit od države.
–Nismo tražili na poklon, već kredit koji bismo vratili, napominje Stošić.
Nekoliko puta obraćali su se Koordinacionom telu, vladinom organu osmišljenom da bude spona između lokala i centralne vlasti, ali bezuspešno.
U jednom od dopisa Stošić je kao direktor taksativno naveo probleme sa kojima se suočava DIB i njegovih trenutno oko 60 zaposlenih, ali KT od marta ove godine nije odgovorio.
Ipak, i pored svih problema, Stošić navodi da su plate redovne a kompanija na sve načine pokušava da povrati stara i dobije nova tržišta.
Od privatizacije do borbe za opstanak
U dopisu Koordinacionom telu Vlade Srbije, u koji su Bujanovačke imale uvid, direktor DIB-a Nebojša Stošić navodi da je fabrika ostala bez značajnog dela inostranog tržišta, dok obećana kreditna podrška države, prema njegovim tvrdnjama, nikada nije realizovana.
Dopis je upućen 16. marta ove godine vd direktoru Službe Koordinacionog tela Nenadu Mitroviću, uz zahtev za hitan sastanak i pronalaženje rešenja.
–Do sastanka do danas nije došlo, napominje Stošić.
ISTORIJA
DIB je osnovan 1937. godine kao stanica za otkup duvana, a od 1978. proizvodi i duvansku foliju, koja se koristi u proizvodnji cigareta. Nakon prestanka organizovanog uzgoja duvana u ovom kraju, oko 2010. godine, fabrika se usmerila na industrijsku preradu.
Privatizacija je završena 2017. godine, a strani investitor je 2019. postao stopostotni vlasnik kompanije.
Prema podacima iz dopisa, od privatizacije do kraja 2023. godine u fabriku je uloženo više od osam miliona evra, otvoreni su novi pogoni, uvedena proizvodnja ekspandiranog duvanskog rebra.
DIB navodi da je ostvario više od 25 miliona evra prihoda iz inostranstva, dok je približno šest miliona evra uplatio državi kroz poreze, doprinose, carine i druge obaveze.
Više od 80 odsto proizvodnje bilo je namenjeno izvozu, prvenstveno u Rusiju, zemljama Bliskog istoka i u Ujedinjene Arapske Emirate.
U kompaniji ističu da strani vlasnik nije povlačio dobit kroz dividende, već da je ona ulagana u razvoj i zapošljavanje. Takođe tvrde da od privatizacije nisu koristili državne subvencije niti nepovratna sredstva za investicije i nova radna mesta.
Izgubljena tržišta, investicija bez obećanog kredita
Problemi su, prema navodima rukovodstva, počeli nakon odluke da se krajem 2023. godine pokrene nova investicija vredna gotovo tri miliona evra, namenjena proširenju proizvodnje duvanske folije.
U dopisu se tvrdi da je Fond za razvoj Srbije, nakon više sastanaka, obećao kreditnu podršku za približno 40 odsto vrednosti projekta.
DIB je podneo zahtev za finansiranje, započeo nabavku opreme i tokom 2024. i 2025. godine postepeno je ugrađivao u proizvodne pogone. Međutim, kako navode, kredit nije odobren, pa je fabrika nastavila da finansira investiciju sopstvenim sredstvima.
Istovremeno su počeli problemi na izvoznim tržištima.
Zbog pooštravanja sankcija prema Rusiji tokom 2024. godine, DIB je izgubio deo kupaca, pa je tu godinu završio sa padom realizacije od oko 25 odsto.
Tokom 2025. godine, kako navode, zbog ratnih sukoba izgubili su i iransko tržište, dok su napadi na brodove i poremećaji plovidbe kroz Suecki kanal otežali isporuke u Ujedinjene Arapske Emirate. Kupci iz Emirata obustavljali su porudžbine zbog kašnjenja i rizika u transportu.
Rezultat je bio novi pad realizacije od 28 odsto u 2025. godini u odnosu na već oslabljenu 2024. godinu.
U DIB-u procenjuju da su zbog gubitka tržišta ostali bez godišnjih prihoda od 1,8 do 2,5 miliona evra. Navode da je više od 40 odsto prodaje u prethodne tri godine bilo vezano za Bliski istok.
Početkom 2026. godine fabrika se, prema dopisu, suočila sa ozbiljnom nelikvidnošću, kašnjenjem u plaćanju dobavljačima i zarada, kao i zastojima u proizvodnji i isporukama.
Rukovodstvo tvrdi da je bilo primorano da prodaje imovinu kako bi isplatilo zarade koje su tada kasnile manje od mesec dana. U dopisu se pominju i pretnje štrajkom i blokadom preduzeća, kao i nezadovoljstvo sindikata i zaposlenih.
Direktor navodi da je u trenutku pisanja dopisa preostalo još oko 20 odsto investicije do završetka, ali da sa postojećim kupcima fabrika ne može da održi dosadašnju proizvodnju i broj radnika.
Zbog toga je, kako ističe, neophodna hitna reorganizacija i racionalizacija poslovanja
Od koga je DIB tražio pomoć?
U dopisu Koordinacionom telu rukovodstvo fabrike detaljno navodi institucije i banke kojima se obraćalo, tvrdeći da nije naišlo na potrebno razumevanje.
Fond za razvoj Srbije – Nakon više sastanaka i podnetog zahteva za kreditiranje investicije, DIB tvrdi da nije dobio obećanu podršku za približno 40 odsto projekta. Navode da su slali brojne molbe i urgencije, kao i zahteve za odlaganje otplate ranijeg kredita dobijenog tokom pandemije. Fond optužuju i da je u januaru 2025. nezakonito aktivirao menice, što je tvrdnja koju bi trebalo proveriti kod Fonda. U dopisu se navodi da je pandemijski kredit u međuvremenu u celosti otplaćen.
Banka Poštanska štedionica – Fabrika tvrdi da banka, sa kojom posluje više od deset godina, nije prihvatila nijedan predlog za kratkoročno finansiranje kojim bi se prevazišli problemi sa likvidnošću.
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) – Rukovodstvo navodi da je od novembra 2025. godine vodilo pregovore i održalo više sastanaka u Beogradu, ali da nije dobilo traženu podršku, iako smatra da bi ova državna agencija trebalo da pomaže upravo izvoznim kompanijama poput DIB-a.
Ministarstvo nadležno za razvoj nedovoljno razvijenih opština – DIB navodi da se i ovom ministarstvu obraćao za pomoć, ukazujući na to da posluje u Bujanovcu, opštini iz četvrte grupe razvijenosti. Prema dopisu, predstavnicima ministarstva objašnjavali su značaj fabrike i mogućnosti kreditiranja, ali nisu dobili pozitivan odgovor.
Poslovne banke u stranom vlasništvu – U kompaniji tvrde da su se obraćali i drugim bankama, ali da su nailazili na odbijanje kada bi kao obezbeđenje kredita ponudili imovinu koja se nalazi u Bujanovcu. Rukovodstvo smatra da banke ovo područje ocenjuju kao rizično za plasman sredstava.
U dopisu se posebno naglašava da DIB u trenutku obraćanja Koordinacionom telu nije imao nijedan aktivan kredit, niti je imovina fabrike bila opterećena zalogom.
Upozorenje na posledice zatvaranja
U završnom delu dopisa rukovodstvo ističe da DIB, iako je u stranom vlasništvu, predstavlja značajnu fabriku za Bujanovac i zapošljavanje lokalnog stanovništva, posebno srpske zajednice.
Direktor Nebojša Stošić upozorava da bi nedostatak podrške mogao da dovede do gubitka investitora i prekida rada kompanije, sa dugoročnim posledicama po lokalnu privredu.
U kompaniji smatraju da bi relativno ograničena finansijska pomoć mogla da spreči mnogo veću štetu, naglašavajući da su glavni uzroci krize međunarodni poremećaji na koje fabrika nije mogla da utiče.
Dopis se završava molbom direktoru Koordinacionog tela Nenadu Mitroviću za hitan sastanak kako bi se pronašlo rešenje i sprečio najteži scenario.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
