Bujanovac, 7. novembar 2026. Povećana potražnja za evrima u menjačnicama posledica je psihološkog efekta i straha građana, a ne nestašice deviza, kaže za RTS urednik portala “Kamatica” Dušan Uzelac. Ističe da slučaj Alta banke ne može da ugrozi stabilnost bankarskog sistema i da nema razloga za paniku.
U pojedinim menjačnicama evro se prodaje za 119, pa čak i 120 dinara, dok je zvanični srednji kurs gotovo nepromenjen. Urednik portala “Kamatica” Dušan Uzelac poručuje da je poskupljenje evra u pojedinim menjačnicama pre svega posledica psihološkog efekta i povećane potražnje za gotovinom, a ne stvarne nestašice deviza.
“Rekao bih da postoje pokušaji nekih menjačnica da se okoriste ovom situacijom. Postoji vrlo jasno pravilo po kojem Narodna banka Srbije ograničava najviši prodajni kurs u odnosu na srednji. Nema nikakvih problema, deficita niti nestašice. Sve što se dešava kratkotrajnog je psihološkog karaktera”, ističe Uzelac za RTS.
Nestašica evra u Bujanovcu: Potražnja utrostručena, kurs u menjačnicama i do 120 dinara
Podseća da je kurs evra i u novembru 2021. godine bio oko 117,6 dinara, što, kako kaže, pokazuje da se vrednost domaće valute godinama kreće u relativno stabilnim okvirima.
Objašnjava da građani koji kupuju devize u menjačnicama čine manji deo ukupnog deviznog tržišta, na kojem značajnu ulogu imaju kompanije, korporacije i javna preduzeća, uključujući i ona koja kupuju energente.
NBS: Kurs dinara stabilan uprkos povećanoj potražnji za evrima
“Pojačana potražnja za devizama je očekivana zbog sezone. Građani koji odlaze u menjačnice kupuju efektivni novac, odnosno gotovinu. Danas niko nema problem da kupi devize preko bankarske aplikacije. Nema ograničenja niti neuobičajeno visokih kurseva”, navodi Uzelac.
Zašto pojedine menjačnice ograničavaju prodaju evra
Prema njegovim rečima, problemi su nastali isključivo u delu tržišta koji se odnosi na gotov novac, jer je za njegovo dopremanje potrebna određena logistika. Kao primer navodi prodavnicu koja uobičajeno prodaje tonu jabuka nedeljno, a zatim se iznenada suoči sa potražnjom za deset tona.
“Naravno da je potrebno vreme da se roba dopremi i stavi na rafove. Tako je i sa menjačnicama. Ako neko ujutru kupi sve evre koje imaju, one ostatak dana nemaju šta da prodaju. To se pre svega odnosi na manje menjačnice, koje nisu mogle da obezbede dovoljno gotovine u odnosu na povećanu potražnju”, objašnjava Uzelac za RTS.
Dodaje da bi, u slučaju ozbiljnijih poremećaja na deviznom tržištu, bilo logično očekivati i znatno veće promene zvaničnog srednjeg kursa.
“Srednji kurs se gotovo uopšte ne pomera u odnosu na svu ovu priču koja se stvorila, što znači da dešavanja nemaju veći uticaj, osim psihološkog”, ocenjuje Uzelac.
Govoreći o oduzimanju dozvole za rad Alta banci, Uzelac ističe da se bankarski sistem u velikoj meri zasniva na poverenju građana i privrede.
“Slučaj Alta banke ne može da ugrozi ceo bankarski sistem”
“Ceo sistem finansija oslanja se na poverenje. Vrlo brzo smo videli šta se dešava kada to poverenje izostane. Alta banci je pala likvidnost, a kada ona padne ispod određenog nivoa, aktiviraju se mehanizmi zaštite”, navodi Uzelac.
Objašnjava da se slični mehanizmi primenjuju i u drugim slučajevima problema u poslovanju banaka, podsećajući na Agrobanku, Privrednu banku Beograd i Univerzal banku.
“Kada se saopšti da banka ima problem, onda poverioci kreću da podižu novac, što dodatno smanjuje njenu likvidnost. To je jedan od razloga koji može da dovede do stečaja”, objašnjava Uzelac.
Ističe da, prema njegovim saznanjima, za sada nema indicija da je u slučaju Alta banke došlo do krupne krađe novca, ali da postoje sumnje da su određene radnje sprovođene suprotno bankarskim procedurama, što tek treba utvrditi.
Na pitanje da li slučaj Alta banke može da poljulja poverenje u čitav bankarski sektor, Uzelac odgovara da je poverenje već uzdrmano, ali da to ne znači da je ugrožena stabilnost sistema.
“Alta banka ima oko tri odsto učešća na tržištu. Njeno poslovanje je pod znakom pitanja, da li je ispravno, da li je bilo pronevere, to će se sve utvrditi. Ali to ne znači da je celokupno poslovanje te banke bilo nepravilno. Bankarski sistem je jedan od najregulisanijih i najkontrolisanijih sistema, upravo zato što je poverenje u njega osetljivo”, naglašava Uzelac.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
