Tekst i foto: VranjeNews

Ma osnovu njegove pomorske studije utvrđena je granica između Čilea, Perua i Bolivije 

Bujanovac, Vranje, 9.- decembar 2018. Opsesivno razrešavanje odnosa sa Hadži-Todorom Dimitrijevićem, jednim od najznačajnijih Vranjanaca, neverovatnom osobom koja je zatresla prošli vek, rezultiralo je dramskim tekstom Zorana S. Nikolića „Onaj pas izVranja„.

Upravo tako Hadži Todora je svojevremeno nazvao predsednik SANU lično, jer je disciplinovao srpske intelektualce analizom njihovih jezičkih pogrešaka.

O Hadži Todoru kao uzročniku Prvog svetskog rata (zbog knjige na engleskom „Propast Austrije“ objavljene šest meseci pre sarajevskog atentata), njegovim putešestvijima, jezikoljublju, nagradama, knjigama, polemikama, sudskim procesima, znanju o pomorstvu i kojekakvim drugim talentima i sposobnostima razgovaralo se na promociji Nikolićeve knjige u Biblioteci “Bora Stanković” u Vranju.

Hadži Todor, po značaju svoje zaostavštine jedan od najpoznatijih Vranjanaca, je čovek koji je uspeo da 1945. preda izbornu listu protiv Tita, ali je ona odbijena čimeje označen početak njegovog stradanja – otkrio je malo poznate detalje Zoran S. Nikolić, na promociji svoje knjige.

Hadži Todora Dimitrijevića, dodao je autor, uz Kurcia Malapartea, Tomasa Mana ili Miroslava Krležu treba svrstati u elitu posposobnosti predviđanja događaja.

Publika je uživala u promociji

Nikolićeva drama „Onaj pas iz Vranja“ čitaocima otkriva pomalo i spektakularni karakter Hadži-Todora Dimitrijevića (1889-1977), pisca, novinara, folkloriste i publiciste, ličnosti koja je svojom pojavom protresla dvadeseti vek. 

Miroslav Krleža je, podsetio je Nikolić, otvoreno i sa ushićenjem govorio da se „sve nalazi u arhivima„.
On je objasnio zašto se, nakon izučavanja obimnog materijala, opredelio da sve pretoči u dramski tekst.
– Prvi put sam se latio nečega što se zove pretvaranje materijala iz arhiva u nešto malo življe, u ono što se zove književno delo, odnosno dramski tekst.
Najpre, zbog toga što sam bio, a i još uvek sam fasciniran ličnošću Hadži Todora Dimitrijevića i bilo mi je vrlo zanimljivo da ispitam u kontrolisanim uslovima, da sprovedem eksperiment o tome kako bi se on ponašao u nekim situacijama – kazao je Nikolić.

Na osnovu Dimitrijevićeve studije o pomorstvu uspostavljena je granica između Čilea, Bolivije i Perua. 

– Nisu ga voleli ni crkva, ni političari, ali je zato nadživeo sve svoje neprijatelje – rekao je Nikolić.

Hadžija je objavio četrdesetak knjiga, desetak na stranim jezicima, bio je polemičar, prznica, parničar. I mučenik.

Jedan od potpuno zaboravljenih ljudi u Srbiji, a pogotovo u Vranju je Hadži Todor Dimitrijević, neobičan, paradoksalan, kontradiktoran, čudo odčoveka za jezike i još mnogo toga drugog.

Malo je ljudi koji znaju stvari o njemu, profesor Momčilo Zlatanović je objavio jednu knjigu. 

-Sigurno je da se niko do sada nije toliko udubljivao u njegovu neobičnu ličnost i značaj kao Zoran S. Nikolić – rekao je Goran Arsić, koji je moderirao razgovor. 

Profesor filozofije dr Srboljub Dimitrijević Kum rekao je da Hadži Todor „izmiče svim mogućim psihloškim, sociološkim, kulturološkim i svim mogućim tipologijama„. 

– On predstavlja čoveka o kome bismo mogli godinama da pričamo i da otkrivamo nešto novo i iznenađujuće.
Meni se čini da iz tih razloga taj čovek nije doživeo da se stavi na jedno mesto kao i svi ostali velikani. On nije veliki samo u određenoj stvari, a to je da nema stvari u kojoj nije veliki.

Hadžiju je “Onaj pas iz Vranja” nazvao predsednik SANU

On je uličar, može da se bije, rešava dnevno-životne stvari, vlada raznoraznim disciplinama, od književnosti, nauke o pticama, moreplovstvom, u svemu je natprosečan, čega god se uhvati, njemu to fantastično uspeva – rekao je Dimitrijević.

Vranjski hirurg i publicista Vukašin Antić kazao je kako smatra da u pričama o Hadži Todoru Dimitrijeviću „ima mnogo nepouzdanih podataka„.

– Činjenica je da je bio kontraverzna ličnost imislim da zaslužuje da se posveti istorijsko istraživanje o ovoj ličnosti, kako bi mu nauka definitivno odredila mesto.

Zoran S. Nikolić je srpski književnik, koji živi i piše u Vranju. Do sada je objavio knjige Poverljiv materijal (1988), Rečeno kao ubijeno (1996), Onog u sebi (1998), Ovo naše doba (2006) i roman Smrt za poneti u izdanju „Lagune“ (2016).