Božin Popović nikada mušterije nije dočekivao sedeći za tezgom. Bio je uvek na nogama, spreman da ih usluži. Mušterije je dočekivao na vratima nasmejana lica. Spasao Božansku mahalu od bugarskog spaljivanja i ubijanja, a komunisti ga optužili za izdajnika, saradnika  okupatora. Prošao je pravu golgotu. Rehabilitovan je mnogo godina kasnije

Piše: Džahid Ramadani

BUJANOVAC, 19. februar 2016. – Božin Popović, zvani Žika Karča,   (1895-1983) rođen je u Bujanovcu, 1895. (U knjizi Tako su ih učili A. Trajkovića, s. 164, piše da je rođen 1897, a u sudskim rešenjima 25.11.1898. Navedeni datum rođenja-smrti je iz nadgrobnog spomenika na Bujanovačkom groblju.) u popovskoj porodici. Završio je trgovačku akademiju, koja je odgovarala njegovim sklonostima i interesovanjima. Rođen za trgovca, obrazovan za trgovinu, postao je jedan od najuspešnijih trgovaca u Bujanovcvu.

Pripoveda se u Bujanovcu da je Božin Popović, pored srpskog, turskog i albanskog, govorio još i grčki, jevrejski, romski i bugarski jezik

Božin Popović nikada mušterije nije dočekivao sedeći za tezgom. Bio je uvek na nogama, spreman da ih usluži. Mušterije je dočekivao na vratima nasmejana lica. Sa njima se veoma ljubazno ophodio. Zbog te njegove osobine, mnogi su kod njega specijalno odlazili da kupuju. Pored pomenutih pozitivnih osbina koje su ga krasile kao trgovca, spretan, ljubazan, radan, obrazovan, za njega se propoveda da je bio mali poliglota.Pored maternjeg, srpskog jezika, perfektno je govorio i turski. Pretpostavljam da je završiuo tursku školu Ruždije koje je postojala  u Bujanovcu.

POLIGLOTA

Niko ne bi rekao da mu je to drugi jezik. Pripoveda se u Bujanovcu da je Božin Popović, pored srpskog, turskog i albanskog, govorio još i grčki, jevrejski, romski i bugarski jezik (Informator: Vencislav Jovanović, rođen 17.11.1941. godine u Bujanovcu, rukovodilac komercijale u „Gumoplastici“. Sada kao penzioner živi u Bujanovcu).

Kuća u staroj čaršiji

Odlično je govorio i albanski. U ponedeljak, kada je u Bujanovcu pazaran dan, stavio bi na glavu belo keče, albansku kapu, sa kojom je ličio na pravog Albanca.  Sa vrata dućana pozivao bi ljubazno sa  “bujrum, bujrum!” što na turskom i  albanskom jeziku znači izvolite. Albanci sa sela koji ga nisu poznavali, svratili bi kod njega da pazare misleći da im je sunarodnik.

Kada bi završili kupovinu, platili kupljenu robu, onda bi im Božin Popović objasnio da on nije Albanac, ali da to nije razlog da oni i dalje ne kupuju kog njega. Tako je aga Džika, kako su ga zvali, lepim ophođenjem stekao veliki broj prijatelja među Albancima u gradu i po selima.

Mnogi su isključivo kod njega pazarili, sa mnogima se sprijateljio te im je davao i na veresiju. Žika Karča je tačno znao kome Albancu može da da robu na “BESU”, na reč i poverenje. Nije se desilo da ga je neko prevario. Čim predaju duvan u monopol i prime novac, pravo bi otišli kod aga Džike da plate što su kod njega pazarili. On bi otvorio  svesku a oni mu pruže novčanik:

“Bujrum aga Džiko, uzmi što je tvoje!”

Žika bi uzimao iz novčanika svoj deo.

Roba u njegovoj radnji je bila po rafovima dobro izložena i uredno naređena. Bilo je gotovo nemoguće da uđeš u njegovu radnju a da ne pazariš. Ako potražiš štof za odelo, basmu, svilu za dimije, kadifu za haljinu, bio je spreman da sve topove sa rafova skine i na kraju da te bude stid da ne kupiš posle tako velikog njegovog angažovanja.

Važio je za uglednog građanina Bujanovca. Kretao se u društvu kolega trgovaca iz Bujanovca: Vasilija Krstića, Radeta Dimitrijevića, Ranđela Trajkovića, Riste Dimkovića… Rado je vodio razgovor sa Muharem Begom iz Biljače, Mehmedom Čorovinjom, trgovcem iz Trnovca koji je držao trgovinsku radnju u  Bujanovcu između dva svetska rata

Kada nije imao kupce u radnji, bio je u stanju da sa ulice poziva mušterije, slično današnjim trgovcima u svetu poznate “Kapali  čaršije” u Istambulu, koji vuku mušterije za rukav da uđu u njihove radnje i pazare.

Božin Popović, popularni čika Žika Karča, čiji mi je nadimak ostao enigma, bio je  čovek prijatne spoljašnosti. Krupnog rasta, visoka čela sa krupmim obrvama, širokih ramena, nosio se gradski. Uvek sa kravatom, šeširom na glavi. Bio je bogatog imovnog stanja.

Poštovao je svakog čoveka i tražio da bude poštovan. Bio je pričljiv, zadovoljstvo je bilo slušati ga. Od njegovog znanja i  životnog iskustva, onaj koji zna da misli , primi i ceni, mogao je mnogo da  nauči.

POŠTOVANJE

Važio je za uglednog građanina Bujanovca. Kretao se u društvu kolega trgovaca iz Bujanovca: Vasilija Krstića, Radeta Dimitrijevića, Ranđela Trajkovića, Riste Dimkovića… Rado je vodio razgovor sa Muharem Begom iz Biljače, Mehmedom Čorovinjom, trgovcem iz Trnovca koji je držao trgovinsku radnju u  Bujanovcu između dva svetska rata.

Na lokalnim izborima 1928. godine i kasnije kada se glasalo za predsednika bujanovčke opštine između Jovana Vane Karadzića i Tome Marinkovića, stao je na stranu Tome Marinkovića, iako je znao da Vane kao radikal ima veće šanse da pobedi.

Bio je dosledan, čovek koji je zasluživao da mu se veruje. Od Tome Mrinkovića se nije odvajao sve dok nisu svrgli sa predsdničke fotelje Jaovana Karadžića.

Božin Popović je za vreme bugarske okupacije (1941-1944), spasao Božansku mahalu od streljanja. Partizani su ubili  šefa železničke stanice u Bujanovcu, Panajota. Potom su živeli  svi u neizvesnosi od moguće osvete, paljenja kuća i ubijanja nevinih ljudi od strane Bugara. Tu nepodnošljivu atmosferu iščekivanja odmazde, prekinuo je Božion Popović.

Šta je Božin Popović rekao Bugarima, koje su to njegove ključne reči bile tako ubedljive, kako ih je umolio i uspeo da spase Božansku mahalu, ne zna se. Možda je kao bogati trgovac, za spas sugrađana dao mnogo novaca  Bugarima. Mora da je nagazio Bugare  u živac, da je postojao jak razlog da  oni odustanu od odmazde

On se odvažio i otišao u policijsku stanicu. Šta je Božin Popović rekao Bugarima, koje su to njegove ključne reči bile tako ubedljive, kako ih je umolio i uspeo da spase Božansku mahalu, ne zna se. Možda je kao bogati trgovac, za spas sugrađana dao mnogo novaca  Bugarima. Mora da je nagazio Bugare  u živac, da je postojao jak razlog da  oni odustanu od odmazde. Bilo kako bilo, laknulo je Bujanovčanima kada se kroz čaršiju proširila vest da u Božanskoj mahali niko neće biti ubijen, ni jedna kuća neće biti spaljena.

Međutim, čim su na vlast došli komunisti, to što je Božin bio da moli Bugare da spasi živote svojih sugrađana, stavljeno mu je kao greh. Optužili su ga da je sarađivao sa bugarskim okupatorom, da je bio član njihovog tajnog komiteta i okrivljen zajedno sa još četvoricom bujanovačkih trgovaca – Vasililijem Krstićem, Rade Dimkovićem, Ranđelom Trajkovićem, i Ristom Dimkovićem.

Presuda o konfiskaciji imovine

Okrivljeni su: ”Što su za vreme okupacije kao Srbi pogazili i uprljali srpsku nacionalnu čast, postali intimni prijatelji prote Georgi Vinajeva, što su osnovali i postali članovi bugarsko-fašističkog udruženja u Bujanovcu pod imenom”bojici od fronta” i što su družeći se svakodnevno sa bugarskim protom ovome bili desna ruka  za sva obaveštavanja u Bujanovcu i Preševskom srezu i najzad postali i sami članovi tajnog komiteta, koji je imao za cilj da masovno ubija, internira   pljačka i ugnjetava naš narod, a kojom radnjom su svi okrivljeni izvršili više krivičnih dela iz čl.14. Uredbe o vojnim sudovima…..Okrivljeni Božin,Vasilije, Rade, Anđel  Rista su okupatorovi pomagači, saradnici okrivljenog prote, njegova desna ruka, te ih kao takve zajedno sa protom za navedena krivična dela u dispozitivu optužnice danas optužujem i molim sud da sve okrivljene po zakonu kazni.”

NE BOJ SE, BRE

Prema klasnim neprijateljima kulacima, bogatašima, trgovcima, komunistički istražni organi su se veoma surovo ophodili. Koga bije OZNA, tog majka ne pozna! Glavni im je cilj bio da ih prevaspitaju i da ih pridobiju za saradnike OZN-e,odnosno UDB-e. Međutim Živojin Popović je i zatvor muški izdržao i širio pozitivnu energiju među zatvorenicima.

Dok je bio u istražnom zatvoru, njegova saslušanaja sa unaksnim pitanjima su dugo trajala. Ali od Žiku Karču da neku reč isčupaš, kao na otvorenom  moru ribu golim rukama da hvataš. Vraćajući jednom sa saslušanja, sretne se Božin sa okrivljenim Vasilijem Krstićem, takođe trgovcem iz Bujanovca koji je  bio optužen za isto krivično delo. Primetivši da je Vasilije  prebledeo od straha znajući koje ga nečovečne muke čekaju ,Božin mu polako, da stražar ne razume, na turskom reče”Korkma be” (Ne boj se, bre!). I bi mu drago, kada se na Vasilijevom licu pojavi mali poluosmeh, da ga je ohrabrio

Presudom Vojnog suda Raške Vojne oblasti Sud.br.184/45 od 1. juna 1945. Godine, Božin Popović je oglašen krivim i navedenom presudom kao narodni neprijatelj iz člana 14 UVO, osuđen na smrt streljanjem ,trajnim gubitkom građanskih prava i konfiskacijom celokupne imovine.

Presudom Višeg vojnog suda II Sud br.1725 od 28.8.1945. godine, presuda Vojnog suda Raške Vojne oblasti je preinačena na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom  od 5 godina, gubitkom svih prava i konfiskacijom imovine. Prinudni rad Bžin Popović je proveo na izgradnji mosta na Moravi u neposrednoj blizini fabrike akumulatora “Svetlost” Bujanovc,  starim putem Bujanovac- Kumanovo.

Božin Popović je podneo molbu za amnestiju i pomilovanje. Vojni sud Komande Vranjskog vojnog područja je rešenjem Sud.br183/45, odbacio  molbu osuđenog Popović Božina za primenu Ukaza o amnestiji i pomilovanju  od 3. avgusta 1945.  jer ista krivica nije obuhvaćena Ukazom o opštoj amnestiji i pomilovanju.

Presudom Sreskog narodnog suda u Preševu, poslovni broj P.144/45 u predmetu konfiskacije  imovine narodnog neprijatelja Božina Popovića trg. iz Bujanovca,  na ročištu održanom dana 14.marta 1946. godine, konfiskovana je imovina narodnog neprijatelja Božina S.Popovića koja se sastoji pod brojem 1. od : a/jedan dućan u varošici Bujanovacu, u ulici Maršal Tito, b/jedna kafana sa dva odeljenja  u Varošici, Maršal Tito, sa jednom kuhinjom  i šupom vrednost 80.000 dinara.

SVETSKA VODA

Izlučuje se od konfiskacije kao imovina  Stane, žene Božina S.Popovića iz Bujanovca jedna kuća u Var.Bujanovcu sa placem vrednost 100.000 dinara.

Božin Popović je nakon izdržane kazne radio kao poslovođa prodavnive “7 JULI“ Vranje, u Bujanovcu.

Žika Karča, mnogo je voleo Bujanovac. Živeo u Beogradu fizički , mislima je uvek bio u Bujanovcu. I u Beogradu je pio isključivo bujanovačku vodu

Urbanističkim planom Bujanovca,  uništena je Bujanovačka čaršija. Umesto da se sačuvaju kao deo kulturne baštine, srušeni su svi objekti  u ul.Maršala Tita, od kuće Aleksandra Dimitrijevića  Čonka  do centra. Srušena je i kuća Božina Popovića i izgrađene su prve stambene zgrade.

Posle toga on odlazi iz Bujanovca kod sina u Beograd. Na Banovom Brdu u ulici Kraljice Katarine 147,  izgradio je kuću. Žig  narodnog neprijatelja čitavu porodicu  Božina Popovića  pratio je na svakom koraku za vreme socijalističke Jugoslavije. Promenili su prezime Popović.

Žikin sin Dragi se prezivao po dedinom imenu,  Spirić, međutim nije pomagalo. Žika Karča, mnogo je voleo Bujanovac. Živeo u Beogradu fizički , mislima je uvek bio u Bujanovcu. I u Beogradu je pio isključivo bujanovačku vodu. Išao bi u prodavnicu i tražio:

”Dajte mi Svetsku mineralnu vodu!”

“Koju, jel Knjaza ?

“Ma, ne! Hebu bujanovačku! Vi ne znate koja je svetska mineralna voda!?

Umro u Beogradu1983. Ostavio je amanet  da ga  sahranjen na Bujanovačkom groblju. Amanet je ispunjen.

Unuka  Božina Popovića, Divna  Spirić Simonović iz Beograda, Majke Jevrosime  17, podnela je zahtev OKRUŽNOM SUDU  U BEOGRADU, radi rehabilitacije pokojnog Božina Popovića. Nakon sprovedenog  javnog postupka  dana 21.aprila  2008. godine sud je doneo rešenje o rehabilitaciji.

Na osnovu rešenja Okružnog suda u Beogradu Reh.br.228/07 od 21.aprila 2008, usvojen je zahtev za rehabilitaciju Božina Popovića. Rehabilitovano lice  smatra se neosuđivanim. Božin Popović zvani Žika Karča, voskrese!

(Nastaviće se)

BELEŠKA O AUTORU: Džahid Ramadani, pesnik, publicista,  prevodilac ,dugo se bavi pisanjem na srpskom ,albanskom i turskom jeziku. Maja ove godine je objavio zbirku pesama na albanskm jeziku BUJANOCI KRENARIA IME-BUJANOVAC,MOJ PONOS. U svojim pesmama i proznim tekstovima sa puno ljubavi  i topline opisuje Bujanovac, njegove ljude i događaje. Iz njegovog bogatog opusa čitaćete u nastavcima o BUJANOVAČKOJ ČARŠIJI, znamenitim objektima u kojima se odvijao život ovog grada: Stara opština, Turska Škola, Srpska škola (sačuvana), Lekovitoj moći Bujanovačke-Karaman banje. O čuvenom Bilač hanu, o Škodrinoj kući u Starcu, o Albanskom ustanku u Vranjskom pašaluku… O najpoznatijim bujanovačkim trgovcima i zanatlijama koji su bili oličenje ovoga grada: Nikoli Laziću, Božinu Popoviću-Žiki Karči, Dimi Dodiću Baronu… .Prikupljaju se podaci o Josifu Timiću, Dinetu Timiću, Dajči Ćebapčiji, Mulla Hasanu,Mehmedu Čorovinji, Zejni Šoferu i dr.