Dima Baron bio je najpreduzimljiviji direktor svoga vremena, zaslužan za industrijski razvoj Bujanovca i otvaranje mnogih preduzeća
BUJANOVAC, 14. februar 2106. – Dima Dodić-BARON (1921-1965), je jedan od najdelotvornijih i najpreduzimljivijih direktora svoga vremena u Bujanovcu. Rođen na dan Svetoga Save 1921. godine u Bujanovcu, potiče iz imućne bujanovačke porodice, od oca Stanka i majke Đurđe. Rano je ostao bez oca. Dimin deda Krsta je bio ugledni trgovac.
Baron je plemićka tutula, stepen plemstva između grofa i plemića. U figutativnom smislu jak, hrabar čovek, junak, vitez. Dima Dodić je sve odlike Barona iamao u sebi, čak i više. Dostojno je nosio ovo ime, koje su mu podarili verovatno ljidi iz njegovog okruženja koji su ga dobro poznavali.
Od Poljoinvesta su nastala preduzeća Industrija akumulatora Svetlost i Napredak. Njegovom zaslugom je osnovana Livnica. Imao je udela i u otvaranju Gumoplastike. Jedan je od osnivača Zadružnog saveza u Bujanovcu
Dima Dodić, se školovao u Sarajevu. U njemu je završio nižu gimnaziju, a potom studirao trgovačku akademiju. Bio je srednjerg rasta. Lepuškast. Bujne kose i prijatne spoljašnosti. Vredan, preduzimljiv čovek.
U ranoj mladosti počeo je da se bavi trgovinom. Kako su bujanovački konopci bili na daleko čuveni po kvalitetu, jaki kao lanci, pre Drugog svetskog rata iz Bujanovca je izvozio konopce u Bugarsku. Odtuda je uvozio gvožđarske proizvode.
Kao patriota priključio se partizanima NOR-a do konačnog oslobođenja zemlje. Godine 1950. počeo je da radi u Zadružnom savezu. Ubrzo je osnovao Zadružni poslovni savez za ratarstvo, mehanizaciju, snabdevanje i poljoprivredu, skraćeni naziv preduzeća Poljoinvest.
Svoj lokal je ustupio za kancelarijski prostor. Direktor je bio od odsnivanja do svoje prerane smrti. Od Poljoinvesta su nastala preduzeća Industrija akumulatora Svetlost i Napredak. Njegovom zaslugom je osnovana Livnica. Imao je udela i u otvaranju Gumoplastike. Jedan je od osnivača Zadružnog saveza u Bujanovcu.
Porodica bogatog imovnog stanja, imala je mlin u kućnom dvorištu, Dima nije bio simpatičan komunistima. Merama agrarne reforme (konfiskacija ,nacionalizacija, eksproprijacija), bez naknade od destet hektara zemlje sedam hektara su mu oduzeli. Nikada nije bio član Komunističke partije . Oduzeli su mu i lokal u strogom centru Bujanovaca veličine 70 kvadrata u kome su bile kancelarije firme Poljoinvest koju je on osnovao. Vreme je više provodio na poslu i službenim putovanjima nego kod kuće.
Stalna Baronova preokupacija je bila industrijski razvoj Bujanovca. Težio je da od opštine sa ekstenzivnom poljoprivredom i stočarstvom napravi opštinu u kojoj će industrija da nađe svoje mesto. Iz takve jedne težnje i interesantne slučajnosti prilikom službene posete Brčkom (BiH), sa svojim saradnikom Sebahom, nastala je fabrika akumulatora Svetlost u Bujanovcu.
U toku večere još bliže su se upoznali pa je to druženje nastavljeno još nekoliko dana u Brčkom, potom još duže u Bujanovcu jer je gospodin bio tehnolog proizvodnje akumulatora u Brčkom. Predlog Dime Barona da u Bujanovcu otvore fabriku akumulatora gospodin Hodžić je prihvatio sa zadovoljstvom
Sedeli su u hotelu gde su imali prenoćište. Došao je konobar i zamolio ih da oslobode sto jer je isti bio rezervisan za gospodina Rizu Hodžića, koji je važio za viđenu ličnost u Brčkom. U tom trenutku se pojavio gospodin sa svojim društvom kome je konobar počeo da se izvinjava što su neki slučajni gosti hotela seli za njegov sto.
Gopodin Hodžić njije dozvolio da se udalje već ih je primio u svoje društvo. Druželjubiv i galantan, veoma vešt u uspostavljanju poslovnih kontakata, Dima Baron na prvi pogled je ostavio pozitivan utisak Hodžiću. Razgovi su nastavljeni uz zajedničku večeru. U toku večere još bliže su se upoznali pa je to druženje nastavljeno još nekoliko dana u Brčkom, potom još duže u Bujanovcu jer je gospodin bio tehnolog proizvodnje akumulatora u Brčkom. Predlog Dime Barona da u Bujanovcu otvore fabriku akumulatora gospodin Hodžić je prihvatio sa zadovoljstvom.
Ljubiša Dodić, sin Dime Barona, koji kazuje ovu anegdotu, priču o tome kako je nastala fabrika akumulatora doznao je od Sabedina Age (koji je nakon iseljenja u Tursku 1967. dobio prezime Turker). On je sa Dimom bio neposredni učesnik pregovora. Sabedin je sa oduševljenjem pričao o tom događaju kako ljudi rođeni za biznis i najslučajniji susret umeju da pretoče u veliki poduhvat, odnosno otvaranje fabrike sa tako potrebnim artiklom- akumulatorima.
Avni Hajrulahu, dugogodišnji direktor industrije akumulatora Svetlost u Bujanovcu, izjavljuje da je Dima Dodić bio inicijator za nicanje fabrike akumulatora Svetlost u Bujanovcu. On dalje navodi da Dima Dodić ima udela u otvaranju i ostalih preduzeća u Bujanovcu, u periodu predsedničkog mandata Aritona Kačarevića. Pored navedenih preduzeća koja su nastala njegovom zaslugom (Poljoinvest, Gumoplastika, Svetlost, Livnica, Napredak), Avnija navodi Dodićev udeo i u otvaranju preduzeća za izradu kuhinjskog nameštaja Jasen, i Solidarnost.
Pregovori o otvaranju fabrike akumulatora u Brčkom i Bujanovcu su vođeni 1959. godine. Riza Hodžić je došao u Bujanovac i doneo tehnologiju. Poljoinvest je nabavio opremu, ali je nastao problem lokacije fabrike.
Faruš Aslani, predsednik radničkog saveta industrije akumulatora Svetlost u Bujanovcu, o Dimi Dodiću, kaže da je bio čovek koji je najkomplikovanije probleme znao da rešava na najjednostavniji način.
Na kraju Bujanovca prema selu Rakovac, iza Gradskog stadiona nalazile su se štale Poljoinvesta namenjene za uzgoj krupne stoke, krava, konja i dr. U to vreme su bile prazne. Dima je predložio da se one za početak adaptiraju i tako je jednostavno rešen problem prostora.
Za kratko vreme štale su preuređene u proizvodne radionice: 1.livnica, 2.mazačnica, i 3. sastavljačnica akumulatzora. Dana 25.05.1960. uz skromnu svečanost u Bujanovcu je počela sa radom Radionica akumulatorskih ploča ”Svetlost”. U početku je poslovala u okviru Zadružnog poslovnog saveza za ratarstvo, mehanizaciju i snabdevanje poljoprivrede u Bujanovcu, Poljoinvest, sve do 1962. godine kada se osamaostalila i poslovala pod imenom Industrija akumulatora SVETLOST.
Aslani govori i o Ugovoru između Poljoinvesta i Rize Hodžića, sa preciznim obavezama obeju ugovornih strana. Vrednost ugovora za početak proizvodnje akumulatora iznosio je 7.200.000 dinara. Obzirom da se tada u Bujanovcu nije baratalo markama, dinarsku protivvrednost ugovora iskaiskazaćemo u zlatu. Te godine Faruš je verenici kupio zlatnu, staru tursku petolirku. Iznos plaćene petolirke podelio je sa 7.200.000. Tim novcem su mogle da se kupe 102 petolirke. Petolirke su kovane u vreme turskih sultana pa su po njihovim imenima dobijale nazive: Medžidije, Azizije, Rešadije. Pored toga što su imale novčanu vrednost, njima su se žene kitile. Nosile su ih oko vrata kao nakit. Jedna petolirka je težila 36 grama 22 karatnog zlata. Danas jedna takva petolirka vredi 1.150 eura.
Mesec dana nakon svečanog otvaranja Radionice akumulatorskih ploča Svetlost u Bujanovcu, rešenjem br. 786 od 26. juna 1960. godine formirana je četvoročlana komisija sa zadatkom da “prisustvuju izradi akumulatorskih ploča po tehnološkom procesu koji je dao drug Riza Hodžić, iz Brčkog, N.R .Bosna I Hercegovina.” (Zapisnik, Zadružni poslovni savez za ratarstvo, mehanizaciju i snabdevanje poljoprivrede,br.809 od 29.6.1960.god.).
Nakon izrade, prva četiri akumulatora su zapečaćena. Jedan od šest i jedan od dvasnaest V zadržani su u Narodnom odboru opštine Bujanovac (komisiji), dva ista poslata su Institutu za ispitivanje kvaliteta i kapaciteta u Beograd na ispitivanje.
Zapisnik o kvalitetu bujanovačkih akumulatora
Nakon 15 dana iz Istituta je stigao pozitivan odgovor o kvalitetu i kapacitetu poslatih uzoraka. Korak po korak, radionica Svetlost prerasta u izvozno preduzeće. Da bi unapredili kvalitet proizvoda, šalju se radnici na usavršavanje. Miodrag Micić i Faruš Aslani novembra meseca 1960. godine idu na specijalizaciju u poznatu fabriku akumulatora Munja u Zagrebu. Po povratku sa specijalizacije Faruš Aslani postaje jedan od najboljih majstora akumulatora u fabrici.
PreokupacijaDime Dodića Barona bila je širenje biznisa, sklapanje novih poslova, otvaranje novih radnih mesta. Težio je rastu i procvatu Bujanovca. Poljoinvet je postao poznata uvozno izvozna firma u zemlji i inostranstvu. Čitav kraj pa i republiku Makedoniju Poljoinvest snabdevao je kamionima fabrike Škoda iz Čehoslovačke, traktorima kamionskim i traktorskim gumama Barum, čehoslovačke proizvodnje
Godine 1962, preduzeće je poslalo na dvogodišnje školovanje u Beograd, Avnija Hajrulahija. On je 15. jula 1964. godine stekao DIPLOMU o položenom ispitu za Visoko kvalifikovanog zanatskog radnika(zanatskog majstora) ELEKTROMEHANIČARA ZA RASHLADNE UREĐAJE. Po povratku iz Beograda sa školovanja Avnija je drugovima u fabrici i u Bujanovačkoj čaršiji govorio kako se o njihovom osnivaču Dimi Baronu u prestonici mogu čuti samo reči pohvale i poštovanja. Nakon stečene diplome, poznat kao izuzetno vredan, Avnija počinje postepeno da napreduje. Postaje šef proizvodnje, potom tehnički direktor, pomoćnik direktora, i najuspešniji generalni direktor Industrije akumulatora Svetlost u Bujanovcu, najomiljeniji direktor među radnicima.
Avnija je kasnije postao direktor Svetlosti, najomiljeniji među radnicima
Dima je bio pun ideja. Proizvođačima duvana u bujanovačkoj opštini je govorio da egzistenciju ne traže smo u proizvodnji duvana. Mukotrpan je to posao , govorio je Dima. U Bujanovcu može mnogo toga drugog da se uzgaja. Kraj Morave je zasadio pirinač 1952. koji je uspeo.
Kretao se u društvu viđenih Bujanovčana, Dine Timića, Geneta, Rade Matića, Dobri Popovića-Kuke, Rade Šopa Golubovića, koji je bio među rukovodiocima cementare u Skoplju. Preko njega je Bujanovac uvek obezbeđivao cement i kada je bila najveća nestašica.
PreokupacijaDime Dodića Barona bila je širenje biznisa, sklapanje novih poslova, otvaranje novih radnih mesta. Težio je rastu i procvatu Bujanovca. Poljoinvet je postao poznata uvozno izvozna firma u zemlji i inostranstvu. Čitav kraj pa i republiku Makedoniju Poljoinvest snabdevao je kamionima fabrike Škoda iz Čehoslovačke, traktorima kamionskim i traktorskim gumama Barum, čehoslovačke proizvodnje i dr. Kada bi stigao kontigent sa Škodinim kamionima, po nekoliko ulica Bujanovca bile bi pune kamiona. Kao što je na Brankovom spomeniku napisano:
“Mnogo hteo, mnogo započeo,
Čas umrli njega je omeo.”
i Dimi Dodiću pristaju ovi stihovi. Umro je mlad u 45. godini života. U tim godinama drugi tek započinji karijeru u biznisu. Bio je pun ideja, radnog elana, tek što bi došao iz Beograda bez odmora se vraćao se natrag da obavi neki drugi posao: Umro je 1965 godien da bi živeo!
(Nastavlja se)
BELEŠKA O AUTORU: Džahid Ramadani, pesnik, publicista, prevodilac ,dugo se bavi pisanjem na srpskom ,albanskom i turskom jeziku. Maja ove godine je objavio zbirku pesama na albanskm jeziku BUJANOCI KRENARIA IME-BUJANOVAC,MOJ PONOS. U svojim pesmama i proznim tekstovima sa puno ljubavi i topline opisuje Bujanovac, njegove ljude i događaje. Iz njegovog bogatog opusa čitaćete u nastavcima o BUJANOVAČKOJ ČARŠIJI, znamenitim objektima u kojima se odvijao život ovog grada: Stara opština, Turska Škola, Srpska škola (sačuvana), Lekovitoj moći Bujanovačke-Karaman banje. O čuvenom Bilač hanu, o Škodrinoj kući u Starcu, o Albanskom ustanku u Vranjskom pašaluku… O najpoznatijim bujanovačkim trgovcima i zanatlijama koji su bili oličenje ovoga grada: Nikoli Laziću, Božinu Popoviću-Žiki Karči, Dimi Dodiću Baronu… .Prikupljaju se podaci o Josifu Timiću, Dinetu Timiću, Dajči Ćebapčiji, Mulla Hasanu,Mehmedu Čorovinji, Zejni Šoferu i dr.
Moj deda po majci, nas ponos. Ove godine, njegov najmladji sin Ljubisa Dodic Baron, koji je krenuo njegivim stopama i ostao sa porodicom u Bujanovcu, preminuo je i njegova poridica, uza i sira, zaposleni u njegovoj proizvodnji i ceo Bujanovac nikada nece preboleti gubitak i njegov, takodje, prevremeni odlazak. Verujemo da su, ipak, tu negde, uz nas.